Регион пред изазовима - заједно јачи
БЕОГРАД - Поплаве које су протеклих дана узроковале бројне жртве и проблеме у земљама региона добар су пример да постоји велики број питања у свим областима која могу и морају бити решавана на регионалном нивоу, једна је од порука са јавне расправе "Регионална сарадња на Западном Балкану - како даље?"
Панелисти су сложни у оцени да владе треба да подстичу регионалну сарадњу, да сарађују са невладиним сектором, уз поруку да би били много препознатљивији и важнији у очима света уколико бисмо имали "глас региона" у којем нема, нити може бити боље сарадње уколико се не решавају отворена питања.
Директор Центра за регионализам Александар Попов је указао да су управо дешавања на терену поводом поплава показала "две стране медаље".
Прву - да је Србији стигла помоћ из окружења, али и другу, ружну, да је ова ситуација показала и одређене мањкавости, пре свега у размени информација о, рецимо, стању у хрватском делу тока Саве, као и да је непојмљиво да није формиран заједнички кризни штаб.
Током представљања анализе политике региона коаутор Јелица Минић указала је на неопходност регионалних пројеката који ће обезбедити да се катастрофе овог типа не дешавају, уз бављање превенцијом, и позвала Европску унију да се прикључи структурама у чијем су фокусу та питања.
Будући развој регионалне сарадње зависиће од динамике односа на западу Балкана, а посебно од јачања постојећих институционалних оквира и њиховог реалног капацитета за подршку регионалној сарадњи.
Заменик помоћника министра Министарства спољних послова за Европску унију и регионалну сарадњу Јела Баћовић је, упркос мањкавостима, оценила генерално високом оценом и у политичком и у сваком другом сегменту, оценивши да смо "прележали дечје болести".
Како је нагласила, сада је потребно да се обједине активности планиране бројним стратегијама које се повезују са евроинтеграцијама.
"Евроинтеграције су суштина и циљ свих нас, а регионална сарадња је један од стубова", сматра Баћовић која је као "добру поруку и сигнал" навела чињеницу да је Александар Вучић као премијер Србије прво посетио Босну и Херцеговину.
