МАЛИ РАДОМИР ВЕЛИКИ БОРАЦ: Родитељи су ме напустили, а онда је деда погинуо у саобраћајној несрећи
- Родитељи су ме напустили, а ја сам добро дете. Често се питам због чега сам то заслужио. Волео бих да се моји родитељи запитају како би њима било да су на мом месту - започиње своју причу Раде (14).
Ово су речи Радомира Бркића (14) из Великих Црљена код Лазаревца, који је од малих ногу трпео нечувену тортуру и патњу коју су му приредили отац и мајка.
- Мој живот је грозан. Прво сам гледао како тата туче маму. Кад се мама преудала њен муж је стално тукао мене. Кад сам дошао да живим код баке Драгице, деда је погинуо у саобраћајној несрећи. А у школи се одвајам због сиромаштва од остале деце. Плашим се шта ће бити са мном ако останем сам – започиње своју животну исповест Раде, ученик седмог разреда.
Остали без струје
- Пре неколико месеци су нам искључили струју. Живели смо у мраку два месеца. Бака није могла да плати рачун. Питао сам мајку да нам помогне, али она је само рекла: Немам. Ни отац нам није дао паре да платимо – прича Раде. Бака Драгица је позајмила новац, који још увек враћају, и платила рачун.
- Жељан сам родитељске љубави. Никада је нисам имао, иако су ми родитељи живи. Оставили су ме. Одгајила ме бака. Не стидим се због тога, али чезнем да осетим како је када те воле мајка и отац – прича Раде за Блиц.
Док говори, Раде изгледа да је бар 10 година старији, јер је знатно зрелији од својих вршњака.
- Родио сам се у Ваљеву 10. маја 2001.године. Био сам мали, али сам стално слушао оца и бабу са очеве стране како се свађају са мајком. Једног дана мајка је одлучила да напусти оца. Преселили смо се код баке Драгице у Велике Црљене. Ту смо у миру провели неколико месеци, па смо се поново вратили код оца. Једног дана сам гледао како отац туче мајку. Плакао сам и кроз сузе рекао: Ајмо код моје баке Драгице. Тада смо опет напустили оца. Више се нисмо враћали – присећа се Раде.
Док говори трља очи, не жели да пусти сузу иако га емоције надјачавају.
Мајка се потом удала за човека који је удаљен три километра од нас. Повела је и мене, али тада наступа још већи пакао. Њен муж ме је стално тукао. Говорио ми је да нисам добар, па да сам зато добијо батине. Тада сам био мало дете, мислио сам да сам заиста нешто скривио, па сам ћутао и плашио се да кажем некоме. Мајка ме није бранила, већ је стајала и гледала док ме он туче. Бака Драгица је једном приликом приметила да сам модар од батина и питала ме је шта се десило. Признао сам да ме је мајчин муж истукао. Питала је мајку, али она је све порекла. Није била на мојој страни иако сам њено рођено дете – говори с горчином у гласу.
Каже да му је најтеже било када је кренуо у први разред.
Нема новца за екскурзију
- Иде зима, а кад падне снег баку нико неће звати да иде у надницу, па се плашим како ћемо да преживимо. У априлу моји другари из школе иду на рекреативну наставу, а ја ни не помишљам. Знам да бака не може да издвоји 12.000 динара. Не смета ми, јер не могу да тражим немогуће – закључује Раде.
- Сва деца су дошла са родитељима, а мене је водила бака. Гледао сам другаре из школе како их родитељи воле, а онда сам се запитао зашто мене моји родитељи не воле?
Пара имају само кад бака Драгица иде да ради за надницу.
- Чим заради неки динар да мени да купим шта хоћу. Она ради по њивама, убацује угаљ и сређује туђе куће како би зарадила, јер немамо никаква примања. Кад јој неко тамо где ради да банану или мандарину она једва чека да дође кући да мени поклони. Често зна да каже да за мене мора да има, а за њу ако претекне – прича Раде.
Раде и Драгица живе у омаленој кући код термоелектране. У мају прошле године задесила их је још већа катастрофа – поплава. Пропао им је сав намештај и одећа.
- Бојим се да не изгубим баку, много ради и болесна је. Питам се шта ће бити са мном ако останем сам. Како ћу да се школујем? Волео бих да завршим све школе, да постанем човек, а онда и добар отац. Да волим своју децу. Да им сваки дан купујем чоколаду и да их водим у биоскоп, зоолошки врт, на концерт...