Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

САМО САМ СТАО ДА ЈЕ ПОВЕЗЕМ: Невин осуђен због педофилије, а ово је његова прича

03.05.2015. 23:38
tužan čovek
тужан човек / Извор: Профимедиа/илустрација

Светислав Миленковић провео је седам месеци у притвору јер је пре четири године ухапшен под сумњом да је педофил. Он је био у затвору у време акције “Армагедон”, а медији су известили о томе да је сексуално искоришћавао малолетнице и силовао их.

Миленковић је ослобођен свих оптужби и данас чека наплату од државе.

– Ухапшен сам на Дан љубави 14. фебруара 2011. Повезао сам малолетну девојку коју сам од раније познавао. Зауставила ме је и питала ако могу да је одвезем кући. Познавао сам и њену другарицу, унуку угледног јагодинског бизнисмена за кога сам радио. Док сам стао на тренутак да поразговарам са једним пријатељем, она ме је покрала и из торбице ми извукла 350 евра и отишла.

Ја сам то приметио после пар сати и отишао у полицију и пријавио крађу. Они су њу пронашли, а два дана после тога полиција је дошла и мене ухапсила – почиње причу Тиса Миленковић.

Прво дело за које су га теретили било је обљуба над немоћним лицем, а друго навођење другарице да присуствује полним радњама. Претила му је робија од 5 до 15 година. За прво дело ослобођен је следеће године, због недостатка доказа. Девојке су рекле да је на њих вршен утицај. За друго дело ослобођен је годину дана касније.

– Седам месеци сам провео у притвору. При истеку шест месеци дужни су били да ме пусте или подигну оптужницу, и то раде за непостојеће дело како би ми одржали притвор. Оптужница је одбачена и никад није видела светло дана те мене пуштају у септембру. Због допунског вештачења провео сам још пет месеци у притвору. То је био пакао, а најтеже ми је било што је син хтео да ме се одрекне. Новине су писале како сам силовао малолетнице. Супруга је остала уз мене, није веровала у све то, познаје ме. Њега је било срамота, пун интернет је био новинских чланака о мени као силоватељу и педофилу! Мислим да су се званичне институције државе огрешиле и окористиле о мене ради поена – прича он, пише Телеграф.

– Девојке нису ништа криве. Оне су сада пунолетне и нећу њих да гоним правно. Али све остале хоћу. Волим правду, а проглашен сам за злочинца, педофила, породица и пријатељи су били згранути, изгубио сам мир. Али познају ме, знали су да нисам такав, али човек треба да преживи све те дане, месеце, године сумње.

Новине су писале како сам тражио жртве по Поморављу, како сам са девојчицама по споредним улицама ашиковао преко дана, страшно! Званични органи направили су више кривичних дела, вршење притисака на малолетнице без присуства родитеља и Центра за социјални рад, а све ради личног напретка.

Тиса је данас обновио контакт са сином који живи у инострантсву. Ишао је код њега да га моли да му верује и да све што се пише није истина. Син му је поверовао када је коначно ослобођен свих оптужби и када је донео папире који то доказују. На питање “зашто мислите да су вам наместили процес” рекао је “зато што сам био погрешан човек на погрешном месту и погрешном тренутку, тада је било популарно да се хапсе наводни педофили по Србији, ја сам налетео и није ми било спаса”.

Миленковић каже да неће пристати на нагодбу да му држава плати износ на рате, како су тражили јер “ни мене нису хапсили и проводили на рате”. Супруга Нена остала је уз њега и била му највећа подршка у последње четири године.

Тиса уз кисели осмех каже – Људи су ме гледали као бабарогу, закључавали су се ноћу из страха да не улетим и удавим и дете! Ма, није ми било лако. Тиса каже да је посебан круг пакла преживео у затвору у Ћуприји, али каже да физичког контакта није било.

- Психички је било тешко, јер су затвореници говорили, ето ја имам сестричину тих годину убио бих за њу, па онај има ћерку, сестру, рођаку итд. Психички је било страшно јер тамо нико не мисли да је неко невин док се другачије не докаже. Тамо сви мисле да си крив. Али добро се добрим враћа, било је и пријатеља који ме познају и знају да ја то нисам урадио – каже он.