Шампањ - бојно поље у Првом светском рату

Русија је била кључно тржиште за шампањац у првој деценији 20. века, а њена аристократија обожавала је вина слатког укуса. То се променило од 1918. године, након Првог светског рата и бољшевичке револуције.

Само неколико недеља након избијања сукоба 1914. године, немачка војска ушла је у главни град регије, Ремс, дом познатих кућа као што су "Вев Клико", "Круг" и" Taittinger". Град је преживео више од три године гранатирања. Многе зграде коришћене за прављење вина уништене су. Али производња шампањца је  настављена.

Многи “винтагес” шампањци су направљени од убраног грожђа, које су упркос киши бомби убрале жене, старци и деца, које је затим пребачено у подрумима који су се користили за складиштење муниције и војника. Како је саопштио Савез Куће Шампања, која постоји и данас, квалитет није угрожен и да су 1914 , 1915. и 1917. била веома добра годишта.

Виногради су у рату постали бојишта. Описујући битку код Шампања у својој књизи, " Виве ла Франце”, амерички ратни дописник Едвард Александар Пауел је написао : "Ја ћу бити оптужен за машту и претеривања, а истина је да нико није могао замислити, а камоли претеривати, о ужасима које сам видео на оним лепим равницама".

Годину дана пре краја рата, руско тржиште пропало је због Бољшевичке револуције и винари су морали да нађу нова тржишта. Окренули су се Британији, где је истанчани британски укус фаворизовао “Брут стил” вина . То је на крају довело до модерног стила шампањца која је доминантна данас.

Пошто је изгубио једно тржиште због револуције и са забраном на америчком терену, Шампањ је изашао из Првог светског рата у јадном стању. Али годину дана после рата региону успостављена је “Лестница дес црус”, класификација винограда која је, према Мајклу Едвардсу, аутору "Најбољих вина из Шампања" поставила темеље за успех модерног Шампања.