СИЛОВАЛИ СУ ЈЕ И ИЖИВЉАВАЛИ СЕ ДО СМРТИ: Крв јој је ишла на уста од оштећења унутрашњих органа! (УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО)
Ова девојка малтретирана је на најсвирепији могући начин, и то све само због чисте обести поремећених мушкараца.
Упозорење: Прича Јунко Фуруте садржи језиве, али истините детаље о њеном мучењу и заточеништву. Уколико имате слаб желудац или сматрате да ће вас прича јако потрести, размислите пре него што наставите са читањем!
Јунко Фурута била је млада девојка из Јапана. Своје тинејџерске дане проводила је као и сви њени вршњаци - окупирана школом и активностима које су типичне за то доба.
Рођена је 22. новембра 1972. године, а само три дана након што је прославила 17. рођендан, 25. новембра 1988. године, враћајући се из школе као и обично и не слутећи ништа, почео је њен пакао, преноси Ripeace.wordpress.com.
Док се враћала кући пешице, киднаповала ју је група младића њених година, међу којима је био и 17-годишњи момак под надимком Џо, који је касније добио надимак Камисаку.
Одвели су Јунко у кућу његових родитеља у Токију, где је започела страшна тортура која ће трајати пуних 44 дана.
Своје отмичаре девојка није познавала, нити они њу; испоставило се да је изабрана насумично, као лака мета, просто јер су могли, али и желели.
Првог дана, Јунко је приморана да назове родитеље и каже да ће остати код другарице неколико дана. Такође, морала је да глуми да је девојка једног од отмичара када су Камисакуови родитељи долазили да обиђу кућу.
Још језивија чињеница јесте то да његови родитељи уопште нису марили за то ко је девојка, па су насилници и престали да се претварају, на шта они уопште нису реаговали!
У вагину јој стављали усијану сијалицу!
Свакога дана злочинци су силовали несрећну Јунко по неколико пута, док јој првих неколико дана нису давали ништа да једу. Приморавали су је да мастурбира пред њима и изводи стриптиз. Када су схватили да ипак мора нешто да једе и пије, на памет им је пало нешто заиста монструозно - натерали су је да једе бубе и пије сопствени урин.
Као да све то није било довољно, момци су почели све више да се иживљавају. Правили су јој опекотине упаљачима, испаљивали петарде из њених ушију, уста и вагине. Након тога, у њену вагину су стављали све што им је пало на памет, укључујући и усијану сијалицу.
Како су дани пролазили, Јунко је добијала све више батина. Везали су је за лустер и њено тело користили као џак за ударањем, све док оштећење унутрашњих органа није дошло до те границе да јој је крв кренула на уста. Бацали су тегове на њен стомак.
Када је покушала да побегне, кажњена је на најсуровији начин: толико су је ударали по лицу да јој је нос постао испуњен крвљу и више није могла да дише, осим на уста. Изгорели су јој руке цигаретама, полили стопала запаљивом супстанцом и бацили шибицу.
Јунко више није могла да хода. Када би покушала да попије воду, стомак ју је одбацивао кроз повраћање. Са батина рукама, монструми су прешли на штапове бамбуса, арматурне шипке и голф штапове. Нокти и прсти били су јој издробљени од бацања тегова на њу.
Када је пао снег, натерали су је да спава на балкону. Још једном је замало успела да се спаси - домогла се телефона, али је један од мучитеља то приметио на време и спречио је. Поново је кажњена, овај пут још страшније.
Горели су јој кожу свећом, па полили целе ноге плином за упаљаче и запалили је.
Тада је Јунко добила конвулзије, убрзано грчење и опуштање мишића, услед чега се тело неконтролисано тресе. Нажалост, мучитељи су мислили да девојка глуми напад. Поново су је запалили, сипали врео врео восак на лице, приликом чега су јој испекли капке.
На крају, Јунко је требало пуних сат времена да сиђе низ степенице и оде у купатило, а више није могла ни да мокри. Молила је злотворе да је убију.
Први јануар провела је сама, док су психопате славиле Нову годину. Када су се вратили, решили су да надокнаде пропуштено па су се најбруталније иживљавали још пуна три дана. Више није могла ни да се мрдне. Крварила је из ушију, уста, вагине, свуда.
Девојка преминула од мучења!
44-тог дана језиве, несвакидашње, страшне тортуре, 5. јануара 1989. године, осакаћена, намучена Јунко је преминула. Злотвори су је угурали у огроман резервоар за воду, напунили га земљом и бацили на напуштено поље.
Неколико дана касније, тело је пронађено у ужасном стању. Полиција је успела да идентификује о коме је реч, а чувши какву судбину је доживела, мајка несрећне Јунко завршила је на психијатрији. Обдукционим налазом констатоване су небројене опекотине по целом телу, убоди ексерима у пределу груди, крварења, као и екстремно смањење мозга, а мушкарци су признали да се догодило више од 400 силовања!
Уши и очи су јој биле скоро путпуно уништене, вагина искасапљена. И још много, много језивих детаља. Можда најјезивије од свега догодило се на суду: тројица џелата сироте Јунко у потпуности су ослобођени оптужбе, јер су били малолетни!
Тројица су се изјаснили као криви за "наношење повреда које су довеле до смрти", уместо за убиство. Четврти, Камисаку, одслужио је само 10 година за сав бол који је нанео несрећној девојци. Такође, само 5 година касније од како је пуштен на слободу, поново је ухапшен и осуђен на 7 година због напада на момка бивше девојке.
Они који су проводили време са њим у затвору, кажу да се Камисаку све време хвалио шта је све учинио Јунко Фурути. Чим је пуштен из затвора, тукао је човека пуних четири сата и претио да ће га убити. Осуђен је поново на 7 година затвора, а данас је поново на слободи.
Шта ви мислите? Како је требало осудити Камисакуа и његове саучеснике? Да ли је нормално да након нељудског иживљавања над једним младим, недужним бићем, убице слободно шетају улицама? Можда траже следећу жртву да понове све испочетка?
