Место где се одлучује судбина света: Ово је "црвена линија" Ирана коју ће САД покушати да пређе у наредним данима - Одговор Техерана ће бити бруталан
Удар америчких снага на иранско острво Харг отворио је не само нову ескалацију рата, већ и кључно питање – колико ће глобални систем бити угрожен овим сукобом.
Харг је важан, али многи још нису свесни колико. Постоји много битних аспеката које треба појаснити око овог острва, као и сценарија који се сада могу одиграти, зато кренимо редом.
На карти делује скромно и готово неприметно. Лежи у северном Персијском заливу, око двадесет и пет километара од иранске обале, северозападно од Бусхера, а његова површина једва прелази двадесетак квадратних километара. У енергетском смислу, међутим, Харг има тежину читаве једне државе – државе чија је нафта кључна. Кроз његове терминале у многим периодима пролазило је чак око 90% иранског извоза сирове нафте, а по неким проценама и више.
Иако многи за име овог острва чују тек сада, Харг због своје важности већ деценијама заузима посебно место у стратешким прорачунима регионалних и глобалних сила. Иран преко њега извози сирову нафту која пуни државни буџет, одржава јавне расходе, финансира увоз и ублажава санкцијски притисак. Ко разуме Харг, разуме и део иранске отпорности. Ко „угасне“ Харг, дира у саму фискалну и политичку језгру Исламске Републике.
Битно је одмах поменути да се око острва налазе довољно дубоке воде да највећи танкери могу пристајати и укрцавати огромне количине нафте. То је ретка предност у иранском приобаљу. На многим другим деловима обале логистика је захтевнија, газ мањи, а операције спорије. Харг је зато постао природни вентил читавог једног система.
Пре танкера, Харг је био острво бисера, гробница и манастира
Прича о Харгу почиње много пре челичних цевовода, резервоара и терминала. Тај комад кречњака у заливу носи дубок археолошки слој који је изненађујуће богат за тако мален простор. На острву се налазе стенске гробнице, трагови старијих насеља и остаци који говоре о трговачким и културним везама много ширим од онога што би се очекивало од једног забаченог острва. Харг је у антици био тачка пролаза, уточиште и оријентир поморцима, трговцима и верским заједницама.
Посебно фасцинира хришћански манастирски комплекс који се тамо налазио. У истраживањима се описује као један од највећих и најважнијих трагова раног хришћанства у целој регији Персијског залива. То значи да је Харг некада био простор сусрета вера, језика и трговачких путова, свакако много више од оног по чему га данас познајемо – као индустријску платформу за извоз сирове нафте. У камену тог острва читају се слојеви зороастријског, хришћанског и исламског света, што му даје фасцинантну цивилизацијску дубину.
Средњовековни географи помињали су Харг по бисерима. У доба када је бисер био луксузни артикл и мерило морске раскоши, Харг је имао репутацију места са квалитетним уловом и добром поморском повезаношћу. Острво је зато дуго живело у ритму мора, трговине и сезонске економије, а тек је у другој половини двадесетог века добило лице по којем га данас познаје цео свет.
Не чуди да је ирански писац Џалал Ал-е-Ахмад острво Харг назвао „сирочадним бисером“ Персијског залива. У тој слици има много истине. Острво је дуго стајало по страни великих наратива, а истовремено је у себи носило старину, лепоту и неку тиху издвојеност. Данас га препознајемо по нафти, али његова прича остаје старија и много сложенија.
Од холандске тврђаве до британских топовњача
Харг је ушао у орбиту европских сила много пре модерне енергетске ере. У 18. веку Холандска Источноиндијска компанија покушала је на острву учврстити сопствени трговачки положај. Тамо је подигнута тврђава Моселстајн и осмишљен пројекат слободне луке која би омогућила бољу контролу трговачких токова између Персијског залива, Индије и ширег Индијског океана. Тај покушај говори много о положају самог острва. Мали комад стене био је вредан војне градње и комерцијалних снова једног великог трговачког империја.
Холандска епизода није дуго потрајала, али је оставила важан траг. Харг се показао као место које привлачи империјалну пажњу јер нуди контролу над рутама, надзор над заливским прометом и политичку полугу према обали Персије. Битно је имати на уму да оно што ће касније бити нафта, тада су биле трговачке везе и поморски пролази.
У 19. веку долазе Британци. Харг се појављује у контексту британског притиска на Персију, посебно током сукоба везаних за Херат и у оквиру англо-персијског рата 1856. Тадашњи интерес Лондона произилазио је из много ширег империјалног склопа који је повезивао Персијски залив са Индијом, поморском доминацијом и заштитом британских трговачких праваца. Харг је и тада имао исту функцију какву има и данас. Био је мала тачка кроз коју велики играчи гледају шири простор.
Та историја много нам говори јер показује једну сталну законитост. Харг је још пре нафте привлачио силе које су у заливу тражиле надзор, сигурност и утицај. Нафта је касније само повећала улог. Сама логика места остала је иста.
Како је Харг постао вентил иранске нафте
Права преобразба почиње после Другог светског рата, а убрзава се од педесетих година надаље. Иран тада развија систем цевовода, сабирних тачака и извозне инфраструктуре који Харг претвара у главни излаз за сирову нафту из великих копнених поља. Подморски цевоводи спајају обалу и острво, граде се велики резервоари, шире се гатови, повећава се капацитет пријема и утовара. Харг престаје бити периферно заливско острво и постаје срце једне националне индустрије.
Тај процес имао је и своју архитектонску, готово надреалну димензију. На малом комаду тла ничу огромни цилиндрични резервоари, металне конструкције, цевни водови и лучки склопови. Крајолик се мења толико радикално да историјско острво бисера и гробница добија лице индустријског дива. У седамдесетим се додатно развија и такозвано „Морско острво“ – терминал намењен супертанкерима, што Харг уводи у клуб глобално важних извознијих тачака.
Отуда и његова симболика. Кад год се говори о притиску на Иран, санкцијама или рату, Харг искаче готово аутоматски.
