СИНИША МАЛИ ЗА СРБИЈУ ДАНАС: Најпоноснији сам на "Београд на води"
Синиша Мали, градоначелник Београда, у интервјуу за наш портал говори о развоју Београда, плановима, али и открива шта чека Београђане у новој 2016. години.
- Не постоји правац развоја који Београд може себи да дозволи да игнорише или запостави, али ништа не може преко ноћи. Због тога у вођењу града морате бити веома рационални, како жеље не би превазишле могућности и реалност.
Моја визија је "Београд на води", али осим Саве, Београд је и на Дунаву, Топчидерки, Колубари, запостављеним потоцима и језерима. Водни потенцијал Београда није довољно искоришћен. Имамо стотине километара мало искоришћених обала. То је један правац развоја.
Други је, оно што би се колоквијално рекло, правац развоја који "живот значи". Бољи живот свих Београђана, без обзира у ком његовом делу живе. Водовод, канализација, путеви, нови аутобуси, фасаде, кровови, лифтови, паркови, зеленило, паркинг простор, речју, комплетна инфраструктура...
Трећи правац развоја је све оно што доноси нова радна места, као резултат улагања у привреду.
Али морате имати на уму да се ови правци међусобно преплићу и прожимају и када посматрате Београд као целину једни без другог не могу. То дугујемо Београђанима, јер како објаснити "куле и градове" оном ко у 21. веку нема воду и како не изазвати његову искрену љутњу.
– Искрено, најпоноснији сам на „Београд на води”. Осећај да сте део нечег тако великог, да сте дали свој допринос и да сте део тима који футуристички посматра Београд, а истовремено реализује завештање многих стручњака од раније, непоновљив је и мислим да ће трајати док сам жив. Сваки центиметар тог пројекта подсећаће ме на први моменат – камен-темељац и временску капсулу премијера Србије и директора "Игл хилса" која је уграђена у њега. То су слике које остају у сећању. Верујем у тај пројекат, иако га многи оцењују као мегаломански.
"Хајде да радимо!"
- Недавно сам прочитао текст у којем су међу најпропалије пројекте уврштени „Коридор 10”, метро, „Прокоп” и „Еурополис”. Овај потоњи назван је политички и предизборни, чак утопијски. За разлику од те утопије, за коју није било никаквог, како се наводи, озбиљнијег урбанистичког истраживања, у случају „Београда на води” за само годину и по дана створени су сви предуслови, за које се веровало да су непремостив проблем. Уосталом, и „Коридор 10” и „Прокоп” више не делују као недостижни циљеви. Требаће времена, али хајте већ једном да послушамо мудрије од себе, да се клонимо својатања и подвајања и да једноставно – радимо. Треба нам национално јединство око важних пројеката.
Сви пројекти су захтевни
Као одговор на други део вашег питања, могу и сам да поставим једно: А шта није захтевно? Сваки велики пројекат захтева читаво ваше биће и апсолутну посвећеност циљу. Поменуо сам депонију у Винчи, пет великих фабрика за пречишћавање отпадних вода, набавку аутобуса за ГСП „Београд”, затим реконструкција Трга Славија, изградња велике подземне гараже и то средствима „Паркинг сервиса”, изградња нове аутобуске станице, план да читав Београд до 2025. има водовод и канализацију – све су то захтевни пројекти, али не и нереални. Радићемо корак по корак и надам се да ће сви бити посвећени и стрпљиви.
- Нов Правилник о тарифном систему у јавно-линијском превозу путника на територији Београда много је праведнији јер је њиме уместо два независна тарифна система уведен јединствени, интегрисани тарифни систем са четири тарифне зоне. Сада без било какве доплате, истом картом путници могу да се возе аутобусима „Ласте” и ГСП-а.
Цене су смањене од пет до чак 40 одсто, што су највише осетили житељи приградских насеља.
Ипак, иако су приходи од наплате карата делимично повећани, они не премашују 720 милиона динара месечно. То је још увек недовољно и зато су субвенције из градског буџета и даље велике. ГСП „Београд”, уз „Сава центар”, једина су два предузећа, чији је оснивач Град Београд, која још увек нису успела да послују позитивно. Тражимо решење и наредне године акценат ће бити стављен на повећање прихода главног градског превозника.
– Побројаћу вам најпре неколико планова за наредну годину: деонице водоводне мреже у насељима Кључ, Врбовно, Степојевац, Рипањ, Крагујевачки пут, Бељина, Мала Утрина, Грмовац, те део водовода од Зучке капије до изведене деонице према насељу Калуђерица, а кад је реч о канализацији Алтина – Добановачки пут, Ресник, Јелезовац, Сурчин, Плави хоризонти, канализациона црпна станица у Виноградској улици у Новом Београду и реконструкција црпних станица Карађорђев трг и Газела.
Стратешки план развоја система водоснабдевања и каналисања насеља на широј територији града, који обухвата период од 2015. до 2025. године, донет је недавно на седници Скупштине града Београда. Читав план почиње реченицама: „Једно од битних права човека, оно које улази у корпус основних, фундаменталних, општецивилизацијских и универзалних права, јесте право на здраву животну средину и безбедне санитарне услове живљења."
Оно што грађани треба да знају, мада сам сигуран да знају, јесте да квалитет превоза зависи од наплате карата. Са своје стране, град ће учинити све да се обнови возни парк, а подсетићу вас да је већ пристигло 30 и стиже још 25 возила, док за следећу планирамо куповину бар још 40 аутобуса.
– Важан корак је направљен, а то је доношење Закона о озакоњењу објеката, у чему је и град са своје стране активно учествовао. На свакој локалној самоуправи сада је да докаже да закон неће остати само на папиру и да имамо снаге и капацитете да га спроведемо у дело.
Данас у главном граду има више стотина хиљада објеката грађених без дозвола. Ипак, верујем у позитиван исход.
Град Београд је повећао капацитете како би овај веома захтеван посао коначно урадио и зато су умногоме скраћене процедуре. Број грађана јесте велик, али време је да се подвуче црта – у главном граду више не сме да се нелегално гради.
Мањи порези
- Град је иницирао и измену Закона о порезу на имовину, али и не чекајући његово доношење, сам је изменио одлуке које се односе на одређивање зона за утврђивање пореза на имовину и стопе амортизације.
Три лична питања за градоначелника Београда
– Цртежи моје деце.
– У народу се каже да је Божић најрадоснији празник. За мене свакако јесте.
– У последње време ретко успевам да се бавим спортом, али уживам да рекреативно трчим, играм тенис и стони тенис.
Домаћинства која имају старије објекте плаћаће мањи износ пореза у 2016. години. Такође, уклањањем нелогичности које су примећене, житељи делова Чукарице, Новог Београда, Звездаре и Сурчина убудуће ће бити у ниже рангираној зони и плаћати мањи порез на имовину. То су два смањења која су нам дозвољена у оквиру постојећег закона.
Као и све друго, и порески потенцијал Београда је велик. Нултна толеранција за неплатише и улазак у систем свих који имовину поседују – то је правац којим желимо да идемо. Новац који се прикупља на овај начин даље се улаже у инфраструктуру и то је идеја водиља и оно што нас мотивише.
– Увек сам оптимиста. Али оптимизам за мене није гледање на стварност кроз ружичасте наочаре већ борба с вуковима, ако затреба. Не волим ламенте над тешким ситуацијама у које нас живот често ставља и зато ћу наставити истим темпом. Очекивања од других увек су код мене мања од оног што очекујем од себе. Зато Београђани имају моје обећање да ћу дати све од себе. У овом послу често је потребно радити „на мишиће” и дешава се да се сизифовски трудите, а да нисте задовољни на крају дана, али ако сте оптимиста, када останете сами са собом и без публике, сутрашњи дан схватате као изазов.
Очекујем бољитак у сваком сегменту. Ако се вратимо у историју, многи управници града и градоначелници имали су ту несрећу да су Београдом руководили у време политичких превирања, сукобљавања и потреса, ратова и бомбардовања. Све је лакше када је стање у земљи стабилно и када сте на добром путу да окончате причу балканског усуда. Београд је данас перспективан и град са веома добром будућношћу. Година 2016. део је такве будућности.