SINIŠA MALI ZA SRBIJU DANAS: Najponosniji sam na "Beograd na vodi"
Siniša Mali, gradonačelnik Beograda, u intervjuu za naš portal govori o razvoju Beograda, planovima, ali i otkriva šta čeka Beograđane u novoj 2016. godini.
- Ne postoji pravac razvoja koji Beograd može sebi da dozvoli da ignoriše ili zapostavi, ali ništa ne može preko noći. Zbog toga u vođenju grada morate biti veoma racionalni, kako želje ne bi prevazišle mogućnosti i realnost.
Moja vizija je "Beograd na vodi", ali osim Save, Beograd je i na Dunavu, Topčiderki, Kolubari, zapostavljenim potocima i jezerima. Vodni potencijal Beograda nije dovoljno iskorišćen. Imamo stotine kilometara malo iskorišćenih obala. To je jedan pravac razvoja.
Drugi je, ono što bi se kolokvijalno reklo, pravac razvoja koji "život znači". Bolji život svih Beograđana, bez obzira u kom njegovom delu žive. Vodovod, kanalizacija, putevi, novi autobusi, fasade, krovovi, liftovi, parkovi, zelenilo, parking prostor, rečju, kompletna infrastruktura...
Treći pravac razvoja je sve ono što donosi nova radna mesta, kao rezultat ulaganja u privredu.
Ali morate imati na umu da se ovi pravci međusobno prepliću i prožimaju i kada posmatrate Beograd kao celinu jedni bez drugog ne mogu. To dugujemo Beograđanima, jer kako objasniti "kule i gradove" onom ko u 21. veku nema vodu i kako ne izazvati njegovu iskrenu ljutnju.
– Iskreno, najponosniji sam na „Beograd na vodi”. Osećaj da ste deo nečeg tako velikog, da ste dali svoj doprinos i da ste deo tima koji futuristički posmatra Beograd, a istovremeno realizuje zaveštanje mnogih stručnjaka od ranije, neponovljiv je i mislim da će trajati dok sam živ. Svaki centimetar tog projekta podsećaće me na prvi momenat – kamen-temeljac i vremensku kapsulu premijera Srbije i direktora "Igl hilsa" koja je ugrađena u njega. To su slike koje ostaju u sećanju. Verujem u taj projekat, iako ga mnogi ocenjuju kao megalomanski.
"Hajde da radimo!"
- Nedavno sam pročitao tekst u kojem su među najpropalije projekte uvršteni „Koridor 10”, metro, „Prokop” i „Europolis”. Ovaj potonji nazvan je politički i predizborni, čak utopijski. Za razliku od te utopije, za koju nije bilo nikakvog, kako se navodi, ozbiljnijeg urbanističkog istraživanja, u slučaju „Beograda na vodi” za samo godinu i po dana stvoreni su svi preduslovi, za koje se verovalo da su nepremostiv problem. Uostalom, i „Koridor 10” i „Prokop” više ne deluju kao nedostižni ciljevi. Trebaće vremena, ali hajte već jednom da poslušamo mudrije od sebe, da se klonimo svojatanja i podvajanja i da jednostavno – radimo. Treba nam nacionalno jedinstvo oko važnih projekata.
Svi projekti su zahtevni
Kao odgovor na drugi deo vašeg pitanja, mogu i sam da postavim jedno: A šta nije zahtevno? Svaki veliki projekat zahteva čitavo vaše biće i apsolutnu posvećenost cilju. Pomenuo sam deponiju u Vinči, pet velikih fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, nabavku autobusa za GSP „Beograd”, zatim rekonstrukcija Trga Slavija, izgradnja velike podzemne garaže i to sredstvima „Parking servisa”, izgradnja nove autobuske stanice, plan da čitav Beograd do 2025. ima vodovod i kanalizaciju – sve su to zahtevni projekti, ali ne i nerealni. Radićemo korak po korak i nadam se da će svi biti posvećeni i strpljivi.
- Nov Pravilnik o tarifnom sistemu u javno-linijskom prevozu putnika na teritoriji Beograda mnogo je pravedniji jer je njime umesto dva nezavisna tarifna sistema uveden jedinstveni, integrisani tarifni sistem sa četiri tarifne zone. Sada bez bilo kakve doplate, istom kartom putnici mogu da se voze autobusima „Laste” i GSP-a.
Cene su smanjene od pet do čak 40 odsto, što su najviše osetili žitelji prigradskih naselja.
Ipak, iako su prihodi od naplate karata delimično povećani, oni ne premašuju 720 miliona dinara mesečno. To je još uvek nedovoljno i zato su subvencije iz gradskog budžeta i dalje velike. GSP „Beograd”, uz „Sava centar”, jedina su dva preduzeća, čiji je osnivač Grad Beograd, koja još uvek nisu uspela da posluju pozitivno. Tražimo rešenje i naredne godine akcenat će biti stavljen na povećanje prihoda glavnog gradskog prevoznika.
– Pobrojaću vam najpre nekoliko planova za narednu godinu: deonice vodovodne mreže u naseljima Ključ, Vrbovno, Stepojevac, Ripanj, Kragujevački put, Beljina, Mala Utrina, Grmovac, te deo vodovoda od Zučke kapije do izvedene deonice prema naselju Kaluđerica, a kad je reč o kanalizaciji Altina – Dobanovački put, Resnik, Jelezovac, Surčin, Plavi horizonti, kanalizaciona crpna stanica u Vinogradskoj ulici u Novom Beogradu i rekonstrukcija crpnih stanica Karađorđev trg i Gazela.
Strateški plan razvoja sistema vodosnabdevanja i kanalisanja naselja na široj teritoriji grada, koji obuhvata period od 2015. do 2025. godine, donet je nedavno na sednici Skupštine grada Beograda. Čitav plan počinje rečenicama: „Jedno od bitnih prava čoveka, ono koje ulazi u korpus osnovnih, fundamentalnih, opštecivilizacijskih i univerzalnih prava, jeste pravo na zdravu životnu sredinu i bezbedne sanitarne uslove življenja."
Ono što građani treba da znaju, mada sam siguran da znaju, jeste da kvalitet prevoza zavisi od naplate karata. Sa svoje strane, grad će učiniti sve da se obnovi vozni park, a podsetiću vas da je već pristiglo 30 i stiže još 25 vozila, dok za sledeću planiramo kupovinu bar još 40 autobusa.
– Važan korak je napravljen, a to je donošenje Zakona o ozakonjenju objekata, u čemu je i grad sa svoje strane aktivno učestvovao. Na svakoj lokalnoj samoupravi sada je da dokaže da zakon neće ostati samo na papiru i da imamo snage i kapacitete da ga sprovedemo u delo.
Danas u glavnom gradu ima više stotina hiljada objekata građenih bez dozvola. Ipak, verujem u pozitivan ishod.
Grad Beograd je povećao kapacitete kako bi ovaj veoma zahtevan posao konačno uradio i zato su umnogome skraćene procedure. Broj građana jeste velik, ali vreme je da se podvuče crta – u glavnom gradu više ne sme da se nelegalno gradi.
Manji porezi
- Grad je inicirao i izmenu Zakona o porezu na imovinu, ali i ne čekajući njegovo donošenje, sam je izmenio odluke koje se odnose na određivanje zona za utvrđivanje poreza na imovinu i stope amortizacije.
Tri lična pitanja za gradonačelnika Beograda
– Crteži moje dece.
– U narodu se kaže da je Božić najradosniji praznik. Za mene svakako jeste.
– U poslednje vreme retko uspevam da se bavim sportom, ali uživam da rekreativno trčim, igram tenis i stoni tenis.
Domaćinstva koja imaju starije objekte plaćaće manji iznos poreza u 2016. godini. Takođe, uklanjanjem nelogičnosti koje su primećene, žitelji delova Čukarice, Novog Beograda, Zvezdare i Surčina ubuduće će biti u niže rangiranoj zoni i plaćati manji porez na imovinu. To su dva smanjenja koja su nam dozvoljena u okviru postojećeg zakona.
Kao i sve drugo, i poreski potencijal Beograda je velik. Nultna tolerancija za neplatiše i ulazak u sistem svih koji imovinu poseduju – to je pravac kojim želimo da idemo. Novac koji se prikuplja na ovaj način dalje se ulaže u infrastrukturu i to je ideja vodilja i ono što nas motiviše.
– Uvek sam optimista. Ali optimizam za mene nije gledanje na stvarnost kroz ružičaste naočare već borba s vukovima, ako zatreba. Ne volim lamente nad teškim situacijama u koje nas život često stavlja i zato ću nastaviti istim tempom. Očekivanja od drugih uvek su kod mene manja od onog što očekujem od sebe. Zato Beograđani imaju moje obećanje da ću dati sve od sebe. U ovom poslu često je potrebno raditi „na mišiće” i dešava se da se sizifovski trudite, a da niste zadovoljni na kraju dana, ali ako ste optimista, kada ostanete sami sa sobom i bez publike, sutrašnji dan shvatate kao izazov.
Očekujem boljitak u svakom segmentu. Ako se vratimo u istoriju, mnogi upravnici grada i gradonačelnici imali su tu nesreću da su Beogradom rukovodili u vreme političkih previranja, sukobljavanja i potresa, ratova i bombardovanja. Sve je lakše kada je stanje u zemlji stabilno i kada ste na dobrom putu da okončate priču balkanskog usuda. Beograd je danas perspektivan i grad sa veoma dobrom budućnošću. Godina 2016. deo je takve budućnosti.
