СИНИША МАЛИ: Зашто браним Београд на води
Ко и даље не верује, нека прошета Савском променадом. Нека се увери како напредују радови. Као што смо дали обећање да ћемо га започети, тако ћемо овај пројекат и завршити. А, верујте, лакше је почети него завршити.
Тим речима градоначелник Београда Синиша Мали је започео одбрану пројекта „Београд на води“ пред делом стручне јавности која тај пројекат оспорава, критичарима и грађанима који и даље не верују да ће макета чуда на Сави једног дана израсти у велелепни град у граду. Мали прелази и у контранапад и оштро прича о томе ко је крив што је обала Саве, уместо да буде бисер, последњих 70 година ругло града.
РАДО БИХ КУПИО СТАН, АЛИ ВЕЋ ГА ИМАМ
Како ћете у доба кризе наћи купце за станове чији је квадрат минимум 2.500 евра?
- Арапски инвеститор улаже новац на основу свог пословног плана и не улаже јер је алтруиста, већ да би зарадио паре.
Хоће ли градоначелник купити стан у Београду на води?
- За мене је локација Београда на води најлепша. Врло радо бих купио стан да имам могућности и да већ немам стан. Врло радо бих живео у том делу града који ће имати све оно што је потребно за посао, рекреацију, спорт, културу...
Шта сте урадили за годину дана у Савском амфитеатру?
- Од 1. августа прошле године до 1. септембра ове срушили смо 239 објеката, 97 породица иселили и уселили у нове станове које је дао Град Београд. Уклонили смо 54 брода. Уклонили смо и 15 километара пруге. Алабар није веровао да ћемо то да урадимо у року од пет година. Сада ми чекамо њега са главним пројектима за кулу и тржни центар. Показали смо да обавезу коју смо преузели можемо и да остваримо. То је порука свим инвеститорима.
Део стручне јавност каже да ће високи објекти бити „огроман зид стереотипне архитектуре“?
- Сваки међународни конкурс ранијих година подразумевао је да у овом делу Савског амфитеатра буду високи солитери и куле. Сва решења на конкурсу су била слична. И сваки је то подразумевао.
Зар је било потребно да дође страни инвеститор са бисмо средили обалу?
- Питам ја вас то исто! Након Другог светског рата имали сте ко зна колико градских власти. Што то нико није урадио? Демократска странка је била на власти од 1997. Причали су и они о Београду на води. Зашто неко није померио један брод, један објекат? Зато што никога није било брига. Нису радили јер нису имали интерес. Боље је било да направе себи нешто на Врачару, него да се баве оваквим стварима.
Зар Србија није способна да сама гради оно што ће сада градити Арапи?
- Читао сам и такве коментаре. Није ствар у изградњи зграда, овде је ствар у новом концепту живљења у Београду, за који вам треба партнер који се тиме бавио пре. Када је у Дубаију направљена Бурџ Калифа и остали околни објекти, неко је то морао да осмисли. Србија је могла као власник да земљиште распарча на хиљаду целина и понуди разним фи рмама, али овде није питање појединачних објеката, рекао је Мали за Блиц.
ЗАШТО АРАПИ НИСУ ДАЛИ ГАРАНЦИЈЕ
Архитекта Драгољуб Бакић из Академије архитектуре Србије је поставио градоначелнику десет опширних питања. Преносимо вам три:
1. Зашто сте потписали уговор без банкарских и других гаранција и заштитних клаузула?
-Шта инвеститор треба да гарантује када је земљиште добио у закуп? Да смо му продали земљиште, да је то његово па да га и питамо које су гаранције да ће нешто да уради. Чак и у том случају, земљиште је његово. Ми њему не дајемо ништа, само парцелу.
2. Зашто сте потписали међудржавни уговор који ставља ван снаге све важеће законе Србије?
- Није тачно да је у питању међудржавни уговор, већ комерцијални. То је уговор предузећа „Београд на води“, Републике Србије и инвеститора.
3. Да ли сте се уговором обавезали да замрзнете сваки даљу законску регулативу у наредних 30 година?
- Тај члан, такозвана стабилизациона клаузула, дефинисана је Законом о страном улагању из 2002, постоји и у Закону о јавно-приватном партнерству из 2011, ушла је у међудржавни споразум са Русима, скоро сва страна улагања после 2002. имају ту клаузулу. ДС је правила те законе, десетине уговора од 2002. имају ту клаузулу. Она каже: Трудићемо се да не мењамо законски оквир који сада постоји. То је стандардна клаузула која важи за све инвеститоре у Србији.
Немогуће да нико није био заинтересован за тако добру локацију?
- Постоји велика разлика између плаца на Врачару од пет ари, где имате сређену инфраструктуру и обрт новца. Не постоји тржиште у Европи и свету у овом тренутку, ни годинама уназад да ће неко да купи 100 хектара земље, која није уређена комунално и инфраструктурно, са постојећим нелегалним објектима. А обрт је такав да, ако хоћете да направите два милиона, треба вам 15-20 година.
Да ли смо зато што је све то тако тешко, правили уступке инвеститору? Кажу да смо мењали законе? ГУП?
- Нису мењани постојећи закони. За овај пројекат, с обзиром на значај за Београд и Србију, Влада је усвојила План посебне намене. ГУП нема везе са пројектом. План посебне намене је дефи нисао да је то пројекат од посебног значаја јер само такав пројекат законски може да донесе и експропријацију.
Зашто се уговором гарантује страном партнеру конверзија земљишта из права закупа у право својине?
- То је основно неразумевање. Закон о планирању и изградњи из 2009, а донео га је Оливер Дулић, дефи нише конверзију. Исто то дефи нише и нови закон о планирању и изградњи. Када направите објекат, добијете употребну дозволу, то земљиште испод те зграде се конвертује из права закупа у право својине. Само то земљиште. То важи и за Алабара и за све инвеститоре у Србији и Београду од 2009.
Значи, земљиште нисмо продали?
- Наравно да нисмо. Највећа ствар коју смо добили јесте то што смо дали земљиште у закуп на 99 година, то је била највећа борба са инвеститором. Ако за 20 година не саграде оно што је план, можемо остатак неизграђеног земљишта да дамо другоме.
И опозиција каже да ће партнери из УАЕ центар града добити у својину?
- Кључна ствар у овом уговору, а што нико не зна да прочита из опозиције, јесте да је реч о „закупу земљишта“. Објавили смо уговор од А до Ш - и ниједну аргументовану критику нисам чуо. Балша Божовић каже да није разумео уговор на прво читање током ноћи. Како преко ноћи? Или га читаш, или га не читаш. Земљиште нисмо могли да продамо јер не постоји цена, а и да смо га продали за било коју цену, рекли би „мало је”.
Зашто нигде није била приказана вредност земљишта?
- Питам ја вас колико вреди земљиште? Како да проценимо земљиште које није приведено намени, са железничком инфраструктуром, стотинама нелегалних објеката, без урбанизма и инфраструктуре. У овом тренутку зарађујемо нулу од тог земљишта. Сада имамо некога ко хоће да уложи 3,5 милијарде евра. И ми ћемо добити трећину профита инвестиције.
Да ли је инвеститор плаћа накнаду за грађевинско земљиште?
Наравно.
Да ли је 20 година превише за завршетак пројекта?
- Ово је добар уговор за нас. Немојте да не видите шуму од дрвета. Шума се зове развој Београда, Србије, шума се зове да смо нашли некога да инвестира динар тамо где су биле страћаре, бараке, ђубре, гробље бродова. Даћу вам поређење. За последњих пет година, укупно у Београду сви инвеститор су изградили 45.000 квадрата пословног простора. Сви инвеститори! Сада кажу 20 година је дуг период да се направи два милиона квадрата! То је мој коментар.
Да ли сте некада разговарали са домаћим архитектама које замерају да је наша стручна јавност искључена из пројекта?
- Јесмо, са Удружењем архитеката. За два дана идем на разговор са председником САНУ Костићем. Стално комуницирамо, међутим они имају неке своје идеје, које можемо да чујемо, али не морамо да прихватимо. Готово је са академским бављењем пројектом које је трајало 70 година.
Шта то значи?
- Домаће архитекте су 70 година биле укључене у разне мастер планове и конкурсе, у којима увек неко победи и добије награду и ником ништа. То за шта су њихови конкурси победили у прошлости, за то није било инвеститора. За ово што је влада усвојила као План посебне намене има инвеститора. Ми нисмо изабрали теоријски приступ и разне измишљене међународне конкурсе, већ реализацију.
Хоће ли бити посла за домаће архитекте?
- Наравно, већ су ангажоване.
Јесте ли размишљали о саобраћају, имаћемо 17.700 нових становника?
- Све студије су урађене, заштита животне средине, саобраћај, водовод, канализација, путеви.... Па, не би инвеститор прихватио да ради пројекат без тих студија.
