Док су тврдили да Србија нема никакве шансе у Вашингтону, сада им смета што Американци улазе у Ђердап 3: Нови заокрет у нападима на Вучића

Годинама уназад један од главних политичких наратива дела опозиционих и блокадерских медија био је да Србија, наводно, губи позиције на Западу и да власт председника Александра Вучића нема озбиљне контакте са администрацијом у Вашингтону.

У јавности су се често појављивале оцене да су односи са Сједињеним Америчким Државама нарушени, да је Србија изгубила утицај у међународним центрима моћи и да нема довољно западних инвестиција у стратешким областима.

Међутим, последњи развој догађаја у вези са пројектом Ђердап 3 поново је отворио питање доследности таквих политичких порука.

Наиме, након што је потврђено да су америчке компаније позване да искажу интересовање за учешће у пројекту једне од најважнијих будућих енергетских инвестиција у Србији, део медија који је раније критиковао власт због наводно лоших односа са Вашингтоном сада проблематизује управо могућност јачег америчког присуства у српском енергетском сектору.

Од приче о “лошим односима са САД” до критике сарадње са Американцима

Посебну пажњу јавности изазвала је чињеница да су, у претходном периоду, уследили и интервјуи председника Александра Вучића за америчке медије, док је председник САД Доналд Трамп на својој мрежи Truth Социал поделио Вучићев интервју за Бреитбарт News. Ту информацију пренели су и домаћи и регионални медији.

Управо због тога, део јавности сада указује на контрадикцију у приступу опозиционих медија: док су раније тврдили да Србија нема озбиљан канал комуникације са Вашингтоном, сада се критикује најава да би најбоље америчке компаније могле да учествују у једном од највећих енергетских пројеката у земљи.

У фокусу се нашао текст Нове, у којем се отвара питање да ли би Србија, излазећи из енергетске зависности од Русије, могла да упадне под контролу неке западне силе. Такав угао долази након година критика да Србија, наводно, нема довољно западних инвестиција и да власт не успева да обезбеди подршку Вашингтона за велике развојне пројекте.

Амбасада САД објавила позив за Ђердап 3

Подсетимо, Амбасада САД у Србији објавила је јавни позив америчким компанијама за исказивање интересовања за учешће у пројекту изградње реверзибилне хидроелектране Ђердап 3. Према објављеним информацијама, рок за пријаве је 25. јун 2026. године, а пројекат се помиње као инвестиција вредна око 2,63 милијарде евра.

Према наводима Балкан Греен Energy News-a, позив је објавила Влада Србије преко Министарства рударства и енергетике, а заснован је на споразуму између Владе Републике Србије и Владе САД о стратешкој сарадњи у области енергетике. Тај споразум је потврђен законом и ступио је на снагу 28. марта 2025. године.

Реч је о пројекту који се годинама помиње као један од кључних за будућу енергетску стабилност Србије. Министарство рударства и енергетике раније је навело да је Ђердап 3 пројекат од стратешког значаја, а о њему су разговарали и представници Србије, Румуније, ЕПС-а и румунске компаније Хидроелецтрица.

Шта је заправо Ђердап 3?

Ђердап 3 није замишљен као класична хидроелектрана са новом браном на Дунаву, већ као реверзибилна хидроелектрана. То значи да би систем функционисао као огромна батерија електроенергетског система.

У периодима када има вишка електричне енергије, вода би се пумпала у виша акумулациона језера. Када је потрошња велика или када систему недостаје струја, вода би се враћала кроз турбине и производила електричну енергију.

За разлику од Ђердапа 1 и Ђердапа 2, који су класичне хидроелектране на Дунаву, Ђердап 3 би имао две висинске акумулације, више од 10 километара тунела и подземни хидротехнички систем. Управо због тога пројекат се често описује као највећа “батерија” електроенергетског система Србије.

Према подацима ЕПС-а, предвиђено је да се РХЕ Ђердап 3 гради у три етапе. Укупна снага у све три фазе била би 2.400 MW, док би акумулациона језера Песача и Бродица имала укупну количину воде од 578 милиона кубних метара, што би омогућило стварање резерве енергије за кризне периоде.

Зашто је пројекат важан за Србију?

Енергетски стручњаци годинама указују да Србија, уколико жели већу производњу из обновљивих извора енергије, мора да има капацитете за балансирање система. То значи да систем мора да може да реагује када нема довољно сунца или ветра, односно када производња из обновљивих извора нагло опадне.

Директор ЕПС-а Душан Живковић недавно је указао да су додатни производни капацитети потребни управо за балансирање електроенергетског система, посебно ако се планира даљи развој обновљивих извора енергије.

У том контексту, реверзибилне хидроелектране имају посебну улогу јер могу да складиште вишак енергије и да га враћају у систем онда када је најпотребније.

Другим речима, Ђердап 3 није само још један инфраструктурни пројекат, већ потенцијални ослонац будуће енергетске безбедности Србије.

Политичка полемика око америчког учешћа

Управо зато је најновији напад дела опозиционих медија изазвао пажњу. Док је раније доминирала критика да власт нема довољно снажне односе са САД и да Србија нема приступ великим западним инвестицијама, сада се као проблем поставља могућност да америчке компаније учествују у једном од најважнијих енергетских пројеката у земљи.

Такав заокрет отвара питање да ли је проблем заиста у енергетском моделу и стратешким ризицима, или се свака одлука власти унапред тумачи негативно - без обзира на то да ли иде ка јачању односа са Истоком, Западом или ка диверсификацији партнерстава.

Са једне стране, Србија се годинама налази под притиском да смањи енергетску зависност од једног правца снабдевања и да прошири круг партнера. Са друге стране, када се отвори простор за сарадњу са америчким компанијама, појављују се оптужбе да би земља могла да пређе из једне зависности у другу.

Због тога Ђердап 3 није само енергетска тема, већ и ново поље политичке борбе.

Србија између енергетске безбедности и политичких оптужби

За Србију је кључно питање како да обезбеди стабилан електроенергетски систем у наредним деценијама. Потрошња електричне енергије расте, индустрија тражи поуздано снабдевање, а зелена транзиција подразумева све веће ослањање на обновљиве изворе енергије.

У таквим околностима, реверзибилне хидроелектране постају стратешки важне јер омогућавају складиштење енергије и већу отпорност система.

Зато се Ђердап 3 посматра као пројекат који би могао да повећа енергетску независност Србије, побољша стабилност мреже и омогући веће укључивање енергије из сунца и ветра.

Ипак, уместо да се о пројекту води стручна расправа - о технологији, финансирању, заштити животне средине, улози Румуније, утицају на електроенергетски систем и роковима реализације - политичка дебата се поново свела на напад на власт и председника Вучића.

Однос са САД као политички тест

Најновији случај показује да се односи Србије и САД све више користе као унутрашњополитичка тема. Када се тврди да Србија нема добре односе са Вашингтоном, то се представља као доказ неуспеха спољне политике. Када се појаве конкретни сигнали сарадње, онда се отвара питање “превеликог” америчког утицаја.

Управо ту се види политичка контрадикција: оно што је до јуче представљано као недостатак, данас се представља као опасност.

Позив америчким компанијама за Ђердап 3 не значи аутоматски да је пројекат завршен, нити да је донета коначна одлука о извођачима. Он представља фазу исказивања интересовања и отварања простора за потенцијалну сарадњу. Али политичка реакција дела медија показује да ће овај пројекат, иако пре свега енергетски, имати и снажну политичку димензију.

Подсетимо, Ђердап 3 је пројекат реверзибилне хидроелектране који се у Србији помиње деценијама, али је поново актуелизован након што је Амбасада САД у Србији објавила позив америчким компанијама да искажу интересовање за учешће у његовој реализацији.

Планирани капацитет пројекта помиње се на нивоу до 2.400 MW, док би систем функционисао као велико складиште електричне енергије. Уместо нове бране на Дунаву, предвиђене су висинске акумулације, тунели и подземни хидротехнички систем.
За власт, овај пројекат представља један од симбола будуће енергетске стабилности. За део опозиционих медија, међутим, он је постао нова тема за политичку критику - и то након година тврдњи да Србија нема довољно снажне односе са Западом и САД.

Управо зато случај Ђердап 3 показује да се политички наративи често мењају брже од самих чињеница.