ПАКЛЕНИ ПУТ СИРИЈЦА ДО БЕОГРАДА: Македонци нам ни воду нису дали, једно дете је умрло
"Био сам у војсци, све време сам био под оружјем иначе би ме убили, али ја нисам желео да убијам, па сам морао да побегнем", каже један од многих избеглица из Сирије, Обајда за SrbijaDanas.com.
Због вишегодишњег рата на просторима Блиског истока стотине хиљада људи су приморани да напусте своја огњишта и потраже бољи живот. Међутим, сва њихова нада је уперена у мале бродове где једва стане 15-оро људи. Уколико преживе, наилазе на нову препреку: бодљикаве жице најпре на граници између Грчке и Македоније, предах у Србији, а онда поновна препрека Мађарска.
Сиријац, Обајда, је један од оних који су били приморани да потраже нову државу коју ће звати својим домом. Његови родитељи су остали код куће, а супруга код рођака у Турској док се он не снађе па ће се вратити по њу. Напомиње да је морао да побегне.
"У Сирији је обавеза да се након напуњених 18 година иде у војску, то није ствар избора, то је "под морати". Био сам у војсци, све време сам био под оружјем иначе би ме убили, али ја нисам желео да убијам, па сам морао да побегнем", каже Обајда.
Преклано двогодишње дете
Обајда објашњава да у Сирији свакодневно страдају људи. Што од бомардовања, што од самоубилачких напада, што од Ал каиде и Исламске државе.
"Убили су много чланова моје породице, мог ујака, стрица, стрину... укупно њих 18оро. Двогодишње дете мог стрица су преклали ножем", док нам то говори, све време непрестано понавља да је он побегао и напустио војску јер није желео да убија.
Каже да је једва стигао до Србије, пут је био претежак, али да му је сада много лакше.
"Од Турске до Грчке, преко мора, смо се превезли малим бродовима где стане 15 особа. Врло је опасно, много њих не дочека да пређе на другу обалу. Ту се налазе жене, деца, болесни", прича Обајда за SrbijaDanas.com.
Грци нису хтели да их пусте да уђу, те је реаговала Турска. Некако су дошли до границе са Македонијом али ту је настао нови проблем: Македонија овај пут није хтела да их пропусти.
"На граници са Македонијом смо провели 5 дана. За тих 5 дана нису нам дали храну, воду, нисмо имали медицинску помоћ. Због свега тога једно дете је умрло. Полиција нас је тукла, бацала на нас сузавац и шок бомбе. Првих дана је било претопло, а онда је почела киша. Било је јако тешко посебно деци и старима. После неког времена су нас пустили да прођемо, а онда су нам дали воду и дали су нам да једемо", сећа се Обајда.
Каже да су их у Србији људски примили, нису имали никаквих проблема, каже да, када је стигао у нашу државу, само је питао "Где сте били до сада?"
Обајда сада чека пута за даље. Циљ му је Белгија. Већ има план како ће прећи границу са Мађарском.
За смештај у хотелу потребан ЈЕДАН документ
Што се преноћишта тиче има оних који спавају у паровима, ли има и оних који су у хотелима. За хотел им је потребна посебна дозвола који се узима у полицији. Већина избеглица то не жели јер је за тај папир потребно чекати скоро читав дан.
Саговорник SrbijaDanas.com je један од ретких који поседује тај документ.
"Имам код себе још 1.000 евра, надам се да ће ми то бити довољно да платим пут из Београда до границе са Мађарском, а тамо ћу сачекати ноћ и ушуњаћу се на територију Мађарске", каже Обајда и наглашава да мора бити веома пажљив "Уколико ме ухвате имаћу низ проблема: послаће ме у Немачку, јер по Даблинском споразуму само тамо могу да ме пошаљу, узеће мој отисак прста и забраниће ми улазак у друге земље", што не одговара нашем саговорнику.
Постоје проблеми друге врсте са којима се срећу ови људи: све им наплаћују преко цене, превоз је много скупљи, сви су гледали како да искористе њихову несрећу, али у Београду су на сигурном.
"Једна породица нас је примила у своју кућу да се окупамо и оперемо ствари. Били смо прљави и смрдели смо, нигде успут није било могућности да одржимо хигијену, сви су нас само гурали из својих држава", захвалан је Сиријац.
Обајда је по занимању професор спорта, жеља му је да се тиме бави, да у Белгији упише мастер и запосли се. Надамо се да ће на том путу успети и обезбедити својој породици миран живот без рата.