PAKLENI PUT SIRIJCA DO BEOGRADA: Makedonci nam ni vodu nisu dali, jedno dete je umrlo
"Bio sam u vojsci, sve vreme sam bio pod oružjem inače bi me ubili, ali ja nisam želeo da ubijam, pa sam morao da pobegnem", kaže jedan od mnogih izbeglica iz Sirije, Obajda za SrbijaDanas.com.
Zbog višegodišnjeg rata na prostorima Bliskog istoka stotine hiljada ljudi su primorani da napuste svoja ognjišta i potraže bolji život. Međutim, sva njihova nada je uperena u male brodove gde jedva stane 15-oro ljudi. Ukoliko prežive, nailaze na novu prepreku: bodljikave žice najpre na granici između Grčke i Makedonije, predah u Srbiji, a onda ponovna prepreka Mađarska.
Sirijac, Obajda, je jedan od onih koji su bili primorani da potraže novu državu koju će zvati svojim domom. Njegovi roditelji su ostali kod kuće, a supruga kod rođaka u Turskoj dok se on ne snađe pa će se vratiti po nju. Napominje da je morao da pobegne.
"U Siriji je obaveza da se nakon napunjenih 18 godina ide u vojsku, to nije stvar izbora, to je "pod morati". Bio sam u vojsci, sve vreme sam bio pod oružjem inače bi me ubili, ali ja nisam želeo da ubijam, pa sam morao da pobegnem", kaže Obajda.
Preklano dvogodišnje dete
Obajda objašnjava da u Siriji svakodnevno stradaju ljudi. Što od bomardovanja, što od samoubilačkih napada, što od Al kaide i Islamske države.
"Ubili su mnogo članova moje porodice, mog ujaka, strica, strinu... ukupno njih 18oro. Dvogodišnje dete mog strica su preklali nožem", dok nam to govori, sve vreme neprestano ponavlja da je on pobegao i napustio vojsku jer nije želeo da ubija.
Kaže da je jedva stigao do Srbije, put je bio pretežak, ali da mu je sada mnogo lakše.
"Od Turske do Grčke, preko mora, smo se prevezli malim brodovima gde stane 15 osoba. Vrlo je opasno, mnogo njih ne dočeka da pređe na drugu obalu. Tu se nalaze žene, deca, bolesni", priča Obajda za SrbijaDanas.com.
Grci nisu hteli da ih puste da uđu, te je reagovala Turska. Nekako su došli do granice sa Makedonijom ali tu je nastao novi problem: Makedonija ovaj put nije htela da ih propusti.
"Na granici sa Makedonijom smo proveli 5 dana. Za tih 5 dana nisu nam dali hranu, vodu, nismo imali medicinsku pomoć. Zbog svega toga jedno dete je umrlo. Policija nas je tukla, bacala na nas suzavac i šok bombe. Prvih dana je bilo pretoplo, a onda je počela kiša. Bilo je jako teško posebno deci i starima. Posle nekog vremena su nas pustili da prođemo, a onda su nam dali vodu i dali su nam da jedemo", seća se Obajda.
Kaže da su ih u Srbiji ljudski primili, nisu imali nikakvih problema, kaže da, kada je stigao u našu državu, samo je pitao "Gde ste bili do sada?"
Obajda sada čeka puta za dalje. Cilj mu je Belgija. Već ima plan kako će preći granicu sa Mađarskom.
Za smeštaj u hotelu potreban JEDAN dokument
Što se prenoćišta tiče ima onih koji spavaju u parovima, li ima i onih koji su u hotelima. Za hotel im je potrebna posebna dozvola koji se uzima u policiji. Većina izbeglica to ne želi jer je za taj papir potrebno čekati skoro čitav dan.
Sagovornik SrbijaDanas.com je jedan od retkih koji poseduje taj dokument.
"Imam kod sebe još 1.000 evra, nadam se da će mi to biti dovoljno da platim put iz Beograda do granice sa Mađarskom, a tamo ću sačekati noć i ušunjaću se na teritoriju Mađarske", kaže Obajda i naglašava da mora biti veoma pažljiv "Ukoliko me uhvate imaću niz problema: poslaće me u Nemačku, jer po Dablinskom sporazumu samo tamo mogu da me pošalju, uzeće moj otisak prsta i zabraniće mi ulazak u druge zemlje", što ne odgovara našem sagovorniku.
Postoje problemi druge vrste sa kojima se sreću ovi ljudi: sve im naplaćuju preko cene, prevoz je mnogo skuplji, svi su gledali kako da iskoriste njihovu nesreću, ali u Beogradu su na sigurnom.
"Jedna porodica nas je primila u svoju kuću da se okupamo i operemo stvari. Bili smo prljavi i smrdeli smo, nigde usput nije bilo mogućnosti da održimo higijenu, svi su nas samo gurali iz svojih država", zahvalan je Sirijac.
Obajda je po zanimanju profesor sporta, želja mu je da se time bavi, da u Belgiji upiše master i zaposli se. Nadamo se da će na tom putu uspeti i obezbediti svojoj porodici miran život bez rata.