СИСИ: Упозоравао сам САД и Европу да не помажу ИСИЛ

Изгледа да цела регија има став по питању Ирачког Курдистана. Лидер Ирачких Курда, Масоуд Барзани, добио је снажну подршку од Израела, што не изненађује пошто су власти аутономне покрајине почеле да испоручују нафту Израелу упркос жестоком противљену Багдада. Ова сарадња између Израела и Ирачког Курдистана је почела још пре офанзиве ИСИЛ-а.

Барзани је прошлог четвртка затражио од регионалног парламента да се започну припреме за референдум о независности. У овој хаотичњ ситуацији изгледа да би Ирачки Курди могли итекако да профитирају од ИСИЛ-ове офанзиве јер су такође преузели контролу и над градом Киркук, тј. над огромним нафтним ресурсима који се налазе на том простору.

Чак шта више, Ирачки Курди - који имају аутономију и владају сами собом у миру још од 90-их година (откако је САД увео зону забране лета за ирачку војску над овим простором) - у задњим недељама су проширили своју територијалну контролу за чак 40 одсто. Стога је јасно да Барзани жели да искористи историјску прилику за стварање не само независног Ирачког Курдистана, већ и прилично проширеног.

Два велика савезника, САД и Израел, овде су на супротним странама - Израел би био срећан са што бржим осамостаљењем Курдистана и то отворено истичу. САД ипак настоји да одговори Курде од такве идеје и траже од њих да буду актер у новој ирачкој власти. Курдима се никако не свиђа ово америчко инсистирање на јединственом Ираку, али у исто време су свесни да не би било добро превише љутити тако моћног савезника. Стога ће вероватно доћи до неке врсте компромиса, Курди за сада још увек неће потезати карту референдума (који апсолутно пролази), али ће заузврат тражити од Багдада додатне концесије.

Мада ни то више није сигурно - покушаји формирања нове ирачке Владе су за сада пропали, а Барзани уколико блефира, онда јако вешто то ради. Наиме, овог викенда је дао интервју за немачки лист Билд у којем истиче да се САД "неће противити" осамостаљењу Курдистана. "Дезинтеграцију Ирака више није могуће зауставити. Овде имамо курдски, сунитски, шиитски и хришћански идентитет, али немамо ирачки идентитет", рекао је Барзани. Велико је питање да ли заиста баш тако мисли већина Ирачана.

Шта о свему овоме мисли председник највеће арапске земље, свакако је увек било важно. Сисијево противљење распаду Ирака је разумљиво пошто он настоји да се истакне као чврсти борац против тероризма, нарочито у временима када су нове ескалације сукоба у Египту и даље могуће.

Сиси истиче да је у више наврата "упозоравао САД и Европу " о амбицијама ИСИЛ-ових милитаната. "Исил је имао резервни план по ком би заузео Египат. Упозорио сам САД и Европу да им не дају никакву помоћ и рекао сам им да ће из Сирије кренути на Ирак, затим Јордан, а онда и на Саудијску Арабију", истакао је египатски председник.

Сиси је сигурно забринут око таквог развоја ситуације, посебно пошто је Саудијска Арабија постала кључни египатски финансијер откако је са власти свргнут Мухамед Морси, Сиси истиче да је поручио Западу да "не помажу ИСИЛ-у", што указује на то да је он свестан да су ови милитанти настали из из ЦИА полигона за обуку у Јордану и Турској.

Свакако, египатском председнику би могло да се приговори то што упозорава САД и Европу а са друге стране има одличне односе са Ријадом, тј. центром који је до сада можда и највише помоћи послао у Сирију. Али Сиси би требао да се брине и око других ствари - ИСИЛ је још увек јако далеко од египатских граница, али његови задњи економски потези, укључујући драстично повећање цена горива, могла би ускоро да постане већи проблем од ИСИЛ-а. Јасно је да Сиси настоји да искористи огромну популарност (освојио је изборе са чак 97 одсто) како би већ на почетку мандата прогурао најнепопуларније мере.