SISI: Upozoravao sam SAD i Evropu da ne pomažu ISIL

Izgleda da cela regija ima stav po pitanju Iračkog Kurdistana. Lider Iračkih Kurda, Masoud Barzani, dobio je snažnu podršku od Izraela, što ne iznenađuje pošto su vlasti autonomne pokrajine počele da isporučuju naftu Izraelu uprkos žestokom protivljenu Bagdada. Ova saradnja između Izraela i Iračkog Kurdistana je počela još pre ofanzive ISIL-a.

Barzani je prošlog četvrtka zatražio od regionalnog parlamenta da se započnu pripreme za referendum o nezavisnosti. U ovoj haotičnj situaciji izgleda da bi Irački Kurdi mogli itekako da profitiraju od ISIL-ove ofanzive jer su takođe preuzeli kontrolu i nad gradom Kirkuk, tj. nad ogromnim naftnim resursima koji se nalaze na tom prostoru.

Čak šta više, Irački Kurdi - koji imaju autonomiju i vladaju sami sobom u miru još od 90-ih godina (otkako je SAD uveo zonu zabrane leta za iračku vojsku nad ovim prostorom) - u zadnjim nedeljama su proširili svoju teritorijalnu kontrolu za čak 40 odsto. Stoga je jasno da Barzani želi da iskoristi istorijsku priliku za stvaranje ne samo nezavisnog Iračkog Kurdistana, već i prilično proširenog.

Dva velika saveznika, SAD i Izrael, ovde su na suprotnim stranama - Izrael bi bio srećan sa što bržim osamostaljenjem Kurdistana i to otvoreno ističu. SAD ipak nastoji da odgovori Kurde od takve ideje i traže od njih da budu akter u novoj iračkoj vlasti. Kurdima se nikako ne sviđa ovo američko insistiranje na jedinstvenom Iraku, ali u isto vreme su svesni da ne bi bilo dobro previše ljutiti tako moćnog saveznika. Stoga će verovatno doći do neke vrste kompromisa, Kurdi za sada još uvek neće potezati kartu referenduma (koji apsolutno prolazi), ali će zauzvrat tražiti od Bagdada dodatne koncesije.

Mada ni to više nije sigurno - pokušaji formiranja nove iračke Vlade su za sada propali, a Barzani ukoliko blefira, onda jako vešto to radi. Naime, ovog vikenda je dao intervju za nemački list Bild u kojem ističe da se SAD "neće protiviti" osamostaljenju Kurdistana. "Dezintegraciju Iraka više nije moguće zaustaviti. Ovde imamo kurdski, sunitski, šiitski i hrišćanski identitet, ali nemamo irački identitet", rekao je Barzani. Veliko je pitanje da li zaista baš tako misli većina Iračana.

Šta o svemu ovome misli predsednik najveće arapske zemlje, svakako je uvek bilo važno. Sisijevo protivljenje raspadu Iraka je razumljivo pošto on nastoji da se istakne kao čvrsti borac protiv terorizma, naročito u vremenima kada su nove eskalacije sukoba u Egiptu i dalje moguće.

Sisi ističe da je u više navrata "upozoravao SAD i Evropu " o ambicijama ISIL-ovih militanata. "Isil je imao rezervni plan po kom bi zauzeo Egipat. Upozorio sam SAD i Evropu da im ne daju nikakvu pomoć i rekao sam im da će iz Sirije krenuti na Irak, zatim Jordan, a onda i na Saudijsku Arabiju", istakao je egipatski predsednik.

Sisi je sigurno zabrinut oko takvog razvoja situacije, posebno pošto je Saudijska Arabija postala ključni egipatski finansijer otkako je sa vlasti svrgnut Muhamed Morsi, Sisi ističe da je poručio Zapadu da "ne pomažu ISIL-u", što ukazuje na to da je on svestan da su ovi militanti nastali iz iz CIA poligona za obuku u Jordanu i Turskoj.

Svakako, egipatskom predsedniku bi moglo da se prigovori to što upozorava SAD i Evropu a sa druge strane ima odlične odnose sa Rijadom, tj. centrom koji je do sada možda i najviše pomoći poslao u Siriju. Ali Sisi bi trebao da se brine i oko drugih stvari - ISIL je još uvek jako daleko od egipatskih granica, ali njegovi zadnji ekonomski potezi, uključujući drastično povećanje cena goriva, mogla bi uskoro da postane veći problem od ISIL-a. Jasno je da Sisi nastoji da iskoristi ogromnu popularnost (osvojio je izbore sa čak 97 odsto) kako bi već na početku mandata progurao najnepopularnije mere.