Скрининг, твининг... Колико познајемо ЕУ терминологију?

Твининг (TWINNING) је један од основних инструмената претприступне помоћи који се налази на располагању државама кандидаткињама, а намењен је развоју институционалних способности. Одвија се преко сарадње чиновника разних тела државне управе државе кандидаткиње са истоветним или сродним телима држава чланица Европске Уније. Циљ Твининга је намењен стварању савремене и делотворне администрације у државама кандидаткињама како би биле способне да примене и спроведу правне тековине ЕУ у складу са европским стандардима.

Скрининг (СЦРЕЕНИНГ) - Поступак скрининга представља прву од две фазе у преговорима о чланству са Европском Унијом. Њиме се утврђују подручја у законодавству поједине државе кандидаткиње која је потребно прилагодити законодавству ЕУ, оцењује се постојећи ниво усклађености и испитује се потреба даљег прилагођавања законодавству ЕУ. Скрининг служи као темељ за билатералне преговоре између држава чланица ЕУ и државе кандидаткиње за чланство.

Програм ТЕМПУС -Темпус је трансевропски оквир сарадње у подручју високошколског образовања. Темпус је део општег програма помоћи ЕУ привредном и друштвеном реструктурирању земаља средње и источне Европе, као и привредној реформи и опоравку у Заједници Независних Држава и Монголији.

Приступно партнерство је инструменат претприступне стратегије ЕУ намењене државама кандидаткињама. На основу споразума о придруживању партнерством се одређују краткорочни и средњорочни приоритети на путу ка пуноправном чланству. Тим се инструментом такође одређује финансијска помоћ ЕУ у испуњавању приоритетних циљева и услови везани уз ту финансијску помоћ.

ИПА Програм или Инструмент за претрпиступну помоћ је програм техничко-финансијске подршке ЕУ земљама југоисточне Европе у процесу евроинтеграција. Програм ИПА је 2007. године наследио програм ЦАРДС, са којим дели сличну структуру и намену.

ЕФТА или Европска асоцијација слободне трговине, међународна је организација која уједињује тржишта Исланда, Лихтенштајна, Норвешке и Швајцарске у подручје слободне трговине и која је истовремено платформа за учешће три чланице, Исланда, Лихтенштајна и Норвешке, у Европском економском простору заједно са 27 држава чланица ЕУ. ЕФТА је успостављена ступањем на снагу Конвенције из Стокхолма, а основале су је 1960. године Аустрија, Данска, Норвешка, Португал, Шведска, Швајцарска и Велика Британија као алтернативу тадашњој Европској економској заједници.

Све су данашње чланице ЕФТА-е, осим Швајцарске, уједно и чланице Европског економског простора. Активности савремене ЕФТА-е усмерене су на мониторинг и управљање односима међу државама чланицама ЕФТА-е на основу Конвенције из Стокхолма, на управљање споразумом о Европском економском простору у контексту ЕФТА-е и на координацију односа с трећим земљама.

ДИРЕКТИВА је, уз уредбу, најважнији правни акт Уније. Директива обвезује у погледу резултата који се њоме остварује, али националним властима препушта избор форме и методе спровођења. За разлику од уредбе, директива служи приближавању, а не потпуном уједначивању права држава чланица Уније. Зато се директивом задаје циљ који се мора постићи, док су државе чланице обвезне да спроведу директиву у свом националном систему, бирајући притом форму (закон, подзаконски акт и слично). У случају да држава чланица неправилно примени директиву или то уопште не учини у заданом року, на основу праксе Суда Европских заједница успостављено је правило да се физичко или правно лице може директно позивати на директиву и права која из ње произлазе пред националним телима државе чланице.

ПРЕПОРУКУ, доноси Савет или Комисија, а упућује је државама чланицама и/или правним лицима. Препорука нема обвезујући карактер ни снагу принуде и представља средство упућивања националних законодавстава у пожељном смеру.