Skrining, tvining... Koliko poznajemo EU terminologiju?
Srbija je uveliko otpočela pregovore o pridruživanju sa Evropskom Unijom. A kada se govori o ovom veoma važnom procesu za našu zemlju, često se mogu čuti razni strani termini koji se koriste bez ikakvog obrazloženja. Srbija Danas vam daje kratak pojmovnik EU termina koje svakodnevno možemo čuti.
Tvining (TWINNING) je jedan od osnovnih instrumenata pretpristupne pomoći koji se nalazi na raspolaganju državama kandidatkinjama, a namenjen je razvoju institucionalnih sposobnosti. Odvija se preko saradnje činovnika raznih tela državne uprave države kandidatkinje sa istovetnim ili srodnim telima država članica Evropske Unije. Cilj Tvininga je namenjen stvaranju savremene i delotvorne administracije u državama kandidatkinjama kako bi bile sposobne da primene i sprovedu pravne tekovine EU u skladu sa evropskim standardima.
Skrining (SCREENING) - Postupak skrininga predstavlja prvu od dve faze u pregovorima o članstvu sa Evropskom Unijom. Njime se utvrđuju područja u zakonodavstvu pojedine države kandidatkinje koja je potrebno prilagoditi zakonodavstvu EU, ocenjuje se postojeći nivo usklađenosti i ispituje se potreba daljeg prilagođavanja zakonodavstvu EU. Skrining služi kao temelj za bilateralne pregovore između država članica EU i države kandidatkinje za članstvo.
Program TEMPUS -Tempus je transevropski okvir saradnje u području visokoškolskog obrazovanja. Tempus je deo opšteg programa pomoći EU privrednom i društvenom restrukturiranju zemalja srednje i istočne Evrope, kao i privrednoj reformi i oporavku u Zajednici Nezavisnih Država i Mongoliji.
Pristupno partnerstvo je instrumenat pretpristupne strategije EU namenjene državama kandidatkinjama. Na osnovu sporazuma o pridruživanju partnerstvom se određuju kratkoročni i srednjoročni prioriteti na putu ka punopravnom članstvu. Tim se instrumentom takođe određuje finansijska pomoć EU u ispunjavanju prioritetnih ciljeva i uslovi vezani uz tu finansijsku pomoć.
IPA Program ili Instrument za pretrpistupnu pomoć je program tehničko-finansijske podrške EU zemljama jugoistočne Evrope u procesu evrointegracija. Program IPA je 2007. godine nasledio program CARDS, sa kojim deli sličnu strukturu i namenu.
EFTA ili Evropska asocijacija slobodne trgovine, međunarodna je organizacija koja ujedinjuje tržišta Islanda, Lihtenštajna, Norveške i Švajcarske u područje slobodne trgovine i koja je istovremeno platforma za učešće tri članice, Islanda, Lihtenštajna i Norveške, u Evropskom ekonomskom prostoru zajedno sa 27 država članica EU. EFTA je uspostavljena stupanjem na snagu Konvencije iz Stokholma, a osnovale su je 1960. godine Austrija, Danska, Norveška, Portugal, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija kao alternativu tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici.
Sve su današnje članice EFTA-e, osim Švajcarske, ujedno i članice Evropskog ekonomskog prostora. Aktivnosti savremene EFTA-e usmerene su na monitoring i upravljanje odnosima među državama članicama EFTA-e na osnovu Konvencije iz Stokholma, na upravljanje sporazumom o Evropskom ekonomskom prostoru u kontekstu EFTA-e i na koordinaciju odnosa s trećim zemljama.
DIREKTIVA je, uz uredbu, najvažniji pravni akt Unije. Direktiva obvezuje u pogledu rezultata koji se njome ostvaruje, ali nacionalnim vlastima prepušta izbor forme i metode sprovođenja. Za razliku od uredbe, direktiva služi približavanju, a ne potpunom ujednačivanju prava država članica Unije. Zato se direktivom zadaje cilj koji se mora postići, dok su države članice obvezne da sprovedu direktivu u svom nacionalnom sistemu, birajući pritom formu (zakon, podzakonski akt i slično). U slučaju da država članica nepravilno primeni direktivu ili to uopšte ne učini u zadanom roku, na osnovu prakse Suda Evropskih zajednica uspostavljeno je pravilo da se fizičko ili pravno lice može direktno pozivati na direktivu i prava koja iz nje proizlaze pred nacionalnim telima države članice.
PREPORUKU, donosi Savet ili Komisija, a upućuje je državama članicama i/ili pravnim licima. Preporuka nema obvezujući karakter ni snagu prinude i predstavlja sredstvo upućivanja nacionalnih zakonodavstava u poželjnom smeru.
