НАКОН ОВЕ КЊИГЕ АМЕРИКАНАЦ ЈЕ СТРАДАО: Француска веза је одрадила Сребреницу, а САД ''Олују''

Овај историчар и журналиста погинуо је у саобраћајној несрећи непосредно пошто је књига изашла, остајући дужан много разјашњења.

Америчка дипломатска депеша "07 ПАРИС1882" из 2007. године која се може наћи на wikileaks.org, сведочи колико је Француској било стало да Серж Брамерц наследи Карлу дел Понте на месту главног тужиоца Хашког трибунала. У овом суду, то је централна позиција. Тужилац одлучује ко ће бити оптужен, а ко не.

У каблограму се каже: "Француска подржава Сержа Брамерца да наследи Карлу дел Понте из уверења да ће Брамерц у супротном одбити да продужи свој мандат у УН (Међународној истражној комисији) што је катастрофалан исход."

На суђењу Милошевићу маја 2003, бивши српски председник први је поменуо у судници тзв. француску везу у Десетом диверзантском одреду Војске РС која је, према његовим речима, била виновник масакра на Брањеву. Он је тада, гледајући се у очи са Ердемовићем, покушао да укаже на групу плаћеника у редовима Војске РС који су примали наређења и од француске обавештајне службе. Према Милошевићу, награда за стрељање муслимана на Брањеву била је 12 килограма злата. Судија Ричард Меј није дозволио српском председнику да "иде овим путем" у испитивању сведока и свако помињање ове теме је заустављено.

Ипак, дух "француске везе" остао је да лебди у Трибуналу до данашњих дана. У процесу против генерала Крстића експерт одбране генерал Радован Радиновић указивао је на повезаност припадника Десетог диверзантског одреда са Французима. Војислав Шешељ, сведочећи у корист Милошевића 2005. такође је за масакр на Брањеву окривио француске агенте. У фебруару 2012. слично је говорио и Радован Караџић на суочењу са Ердемовићем. Одбране окривљених су узалуд постављале питање шта је са осталим убицама са пољопривредног добра и зашто нису и они у Хагу, пишу ''Вечерње новости''.

Сребреница искоришћена за друге планове

Француску везу у сребреничком злочину дотакао је у својој књизи "Рат у време мира" историчар и новинар Дејвид Халберстам, један од најугледнијих америчких публициста и истраживача и добитник Пулицерове награде. Он је, пишући о јулу 1995. године о БиХ, изашао са сазнањем да је евакуација Сребренице искоришћена за неке друге планове.

''Ti други планови су били акција "Олуја" у Хрватској, која је такође била део дејтонских припрема'', написао је Халберстам.

''Америка је и раније хтела да подржи Хрватску у тој акцији, али никако није успевала да обезбеди околности, амбијент, нешто као изговор'', додаје он.

''Идеју да се искористи Сребреница, према Халберстаму, дошла је, не од Американаца, него од Француза. Идеју су дали Французи, јер су они тада имали сопствену тајну инфраструктуру у неким јединицама Републике Српске'', тврдио је он.

Герминал Цивиков се мистериозним Десетим диверзантским одредом бавио на други начин, али уз исто чуђење како нико од тих убица није "заглавио" у Схевенингену. На страници књиге "Крунски сведок", поставио је питање како је могуће да Трибунал од 1996. до 2009. није подигао оптужнице против лица која су починила највећи злочин на тлу Европе од Другог рата. Добио је посредно одговор да "суд не занимају ситне рибе".

Ако је Цивикова књига из 2009. имала икаквог утицаја на даља суђења, онда је то чињеница да су од 2010. почела хапшења осумњичених наведених у Ердемовићевом исказу и њихово процесуирање пред судовима у БиХ.

 Трибунал чинио све да се нико од егзекутора случајно не појави у хашкој судници 

Наиме, Цивиков у "Крунском сведоку" констатује да је за време првог саслушања у Новом Саду Ердемовић набројао имена и презимена свих својих саучесника. Учесници тог масовног убиства су Франц Кос, Марко Бокшић, Зоран Гороња, Станко Савановић, Брано Гојковић, Александар Цветковић и Властимир Голијан. Наредбу за стрељање је, према Ердемовићу, издао ратни командир Милорад Пелемиш.

''Један једини пут судије су питале Тужилаштво где су сви ти Ердемовићеви саучесници и да ли је истина да против њих неће подићи оптужнице. То је било 19. новембра 1996. године. Судија Клод Жорда изразио је пред тужиоцем Марком Хармоном чуђење суда због тих околности, јер је цела оптужница против Ердемовића у потпуности заснована на његовом самопризнању. Где су његови непосредни претпостављени'', питао је Жорда. 

Као један од примера како је Трибунал чинио све, да се нико од егзекутора случајно не појави у хашкој судници и "поквари" сведочење Дражена Ердемовића, Герминал Цивиков наводи случај сведоковог "саборца" Хрвата Марка Бокшића, који је августу 2004. године у Бостону пијан аутом прегазио човека и побегао са места догађаја.

Приликом његовог хапшења препознао га је један босански муслиман и тада је испливало како је џелат са Брањева 1998. добио политички азил у Немачкој (иако је већ тада био означен као ратни злочинац). Из Немачке доселио се у САД, а приликом попуњавања докумената за улазак у Америку, Бокшић је навео нетачне податке о својој војној служби, што је тамо озбиљан прекршај.

Хаг не може да се бави ''sitnom рибом''!

Амерички новинари су питали тада Трибунал да ли ће тражити изручење Бокшића у Хаг, а 26. августа 2004. године саветник Карле дел Понте, Антон Никифоров одговорио је да су Трибуналу ограничене могућности и да се он не може бавити "ситном рибом".

НИ Миодраг Пелемиш кога је Ердемовић назначио као човека који је издао наређење да се људи побију на Брањеву није интересовао Трибунал. Пуковник Петар Салапура, шеф војне извиднице Војске РС и командир диверзантског одреда, био је и сведок у Хагу на процесу В. Поповићу. Салапуру, без чијег се одобрења јединица није могла покренути, нико није питао за убиство 1.200 људи у селу Пилица.

Даље, Франц Кос, командир вода у којем је био Ердемовић, и непосредни учесник убиства, радио је као водоинсталатер у Бијељини до 2010, када је ухапшен и суђено му је у Сарајеву.

Станко Савановић је био осуђен у Београду на пет година затвора за силовање и трговину женама из Молдавије.

Ердемовићево последње сведочење било је на суду БиХ на процесу Александру Цветковићу, једном од оних које је окривио да су стрељали затворенике на Брањеву. Цветковић, је изручен властима БиХ из Израела, где је живео најмање седам година, и има држављанство те земље.

Међутим, Судско веће судије Дарка Самарџића, пресудом од 2. јула ове године, ослободило је кривице Александра Цветковића не верујући исказу Дражена Ердемовића. У корист одбране сведочили су Франц Кос, Станко Којић, Властимир Голијан и Зоран Гороња и сви они су признали да су лично убијали док су Цветковића означили само као свог возача... Суд у Сарајеву је тако први побио "истине" које је Ердемовић износио у својим сведочењима.