NAKON OVE KNJIGE AMERIKANAC JE STRADAO: Francuska veza je odradila Srebrenicu, a SAD ''Oluju''

Ovaj istoričar i žurnalista poginuo je u saobraćajnoj nesreći neposredno pošto je knjiga izašla, ostajući dužan mnogo razjašnjenja.

Američka diplomatska depeša "07 PARIS1882" iz 2007. godine koja se može naći na wikileaks.org, svedoči koliko je Francuskoj bilo stalo da Serž Bramerc nasledi Karlu del Ponte na mestu glavnog tužioca Haškog tribunala. U ovom sudu, to je centralna pozicija. Tužilac odlučuje ko će biti optužen, a ko ne.

U kablogramu se kaže: "Francuska podržava Serža Bramerca da nasledi Karlu del Ponte iz uverenja da će Bramerc u suprotnom odbiti da produži svoj mandat u UN (Međunarodnoj istražnoj komisiji) što je katastrofalan ishod."

Na suđenju Miloševiću maja 2003, bivši srpski predsednik prvi je pomenuo u sudnici tzv. francusku vezu u Desetom diverzantskom odredu Vojske RS koja je, prema njegovim rečima, bila vinovnik masakra na Branjevu. On je tada, gledajući se u oči sa Erdemovićem, pokušao da ukaže na grupu plaćenika u redovima Vojske RS koji su primali naređenja i od francuske obaveštajne službe. Prema Miloševiću, nagrada za streljanje muslimana na Branjevu bila je 12 kilograma zlata. Sudija Ričard Mej nije dozvolio srpskom predsedniku da "ide ovim putem" u ispitivanju svedoka i svako pominjanje ove teme je zaustavljeno.

Ipak, duh "francuske veze" ostao je da lebdi u Tribunalu do današnjih dana. U procesu protiv generala Krstića ekspert odbrane general Radovan Radinović ukazivao je na povezanost pripadnika Desetog diverzantskog odreda sa Francuzima. Vojislav Šešelj, svedočeći u korist Miloševića 2005. takođe je za masakr na Branjevu okrivio francuske agente. U februaru 2012. slično je govorio i Radovan Karadžić na suočenju sa Erdemovićem. Odbrane okrivljenih su uzalud postavljale pitanje šta je sa ostalim ubicama sa poljoprivrednog dobra i zašto nisu i oni u Hagu, pišu ''Večernje novosti''.

Srebrenica iskorišćena za druge planove

Francusku vezu u srebreničkom zločinu dotakao je u svojoj knjizi "Rat u vreme mira" istoričar i novinar Dejvid Halberstam, jedan od najuglednijih američkih publicista i istraživača i dobitnik Pulicerove nagrade. On je, pišući o julu 1995. godine o BiH, izašao sa saznanjem da je evakuacija Srebrenice iskorišćena za neke druge planove.

''Ti drugi planovi su bili akcija "Oluja" u Hrvatskoj, koja je takođe bila deo dejtonskih priprema'', napisao je Halberstam.

''Amerika je i ranije htela da podrži Hrvatsku u toj akciji, ali nikako nije uspevala da obezbedi okolnosti, ambijent, nešto kao izgovor'', dodaje on.

''Ideju da se iskoristi Srebrenica, prema Halberstamu, došla je, ne od Amerikanaca, nego od Francuza. Ideju su dali Francuzi, jer su oni tada imali sopstvenu tajnu infrastrukturu u nekim jedinicama Republike Srpske'', tvrdio je on.

Germinal Civikov se misterioznim Desetim diverzantskim odredom bavio na drugi način, ali uz isto čuđenje kako niko od tih ubica nije "zaglavio" u Sheveningenu. Na stranici knjige "Krunski svedok", postavio je pitanje kako je moguće da Tribunal od 1996. do 2009. nije podigao optužnice protiv lica koja su počinila najveći zločin na tlu Evrope od Drugog rata. Dobio je posredno odgovor da "sud ne zanimaju sitne ribe".

Ako je Civikova knjiga iz 2009. imala ikakvog uticaja na dalja suđenja, onda je to činjenica da su od 2010. počela hapšenja osumnjičenih navedenih u Erdemovićevom iskazu i njihovo procesuiranje pred sudovima u BiH.

 Tribunal činio sve da se niko od egzekutora slučajno ne pojavi u haškoj sudnici 

Naime, Civikov u "Krunskom svedoku" konstatuje da je za vreme prvog saslušanja u Novom Sadu Erdemović nabrojao imena i prezimena svih svojih saučesnika. Učesnici tog masovnog ubistva su Franc Kos, Marko Bokšić, Zoran Goronja, Stanko Savanović, Brano Gojković, Aleksandar Cvetković i Vlastimir Golijan. Naredbu za streljanje je, prema Erdemoviću, izdao ratni komandir Milorad Pelemiš.

''Jedan jedini put sudije su pitale Tužilaštvo gde su svi ti Erdemovićevi saučesnici i da li je istina da protiv njih neće podići optužnice. To je bilo 19. novembra 1996. godine. Sudija Klod Žorda izrazio je pred tužiocem Markom Harmonom čuđenje suda zbog tih okolnosti, jer je cela optužnica protiv Erdemovića u potpunosti zasnovana na njegovom samopriznanju. Gde su njegovi neposredni pretpostavljeni'', pitao je Žorda. 

Kao jedan od primera kako je Tribunal činio sve, da se niko od egzekutora slučajno ne pojavi u haškoj sudnici i "pokvari" svedočenje Dražena Erdemovića, Germinal Civikov navodi slučaj svedokovog "saborca" Hrvata Marka Bokšića, koji je avgustu 2004. godine u Bostonu pijan autom pregazio čoveka i pobegao sa mesta događaja.

Prilikom njegovog hapšenja prepoznao ga je jedan bosanski musliman i tada je isplivalo kako je dželat sa Branjeva 1998. dobio politički azil u Nemačkoj (iako je već tada bio označen kao ratni zločinac). Iz Nemačke doselio se u SAD, a prilikom popunjavanja dokumenata za ulazak u Ameriku, Bokšić je naveo netačne podatke o svojoj vojnoj službi, što je tamo ozbiljan prekršaj.

Hag ne može da se bavi ''sitnom ribom''!

Američki novinari su pitali tada Tribunal da li će tražiti izručenje Bokšića u Hag, a 26. avgusta 2004. godine savetnik Karle del Ponte, Anton Nikiforov odgovorio je da su Tribunalu ograničene mogućnosti i da se on ne može baviti "sitnom ribom".

NI Miodrag Pelemiš koga je Erdemović naznačio kao čoveka koji je izdao naređenje da se ljudi pobiju na Branjevu nije interesovao Tribunal. Pukovnik Petar Salapura, šef vojne izvidnice Vojske RS i komandir diverzantskog odreda, bio je i svedok u Hagu na procesu V. Popoviću. Salapuru, bez čijeg se odobrenja jedinica nije mogla pokrenuti, niko nije pitao za ubistvo 1.200 ljudi u selu Pilica.

Dalje, Franc Kos, komandir voda u kojem je bio Erdemović, i neposredni učesnik ubistva, radio je kao vodoinstalater u Bijeljini do 2010, kada je uhapšen i suđeno mu je u Sarajevu.

Stanko Savanović je bio osuđen u Beogradu na pet godina zatvora za silovanje i trgovinu ženama iz Moldavije.

Erdemovićevo poslednje svedočenje bilo je na sudu BiH na procesu Aleksandru Cvetkoviću, jednom od onih koje je okrivio da su streljali zatvorenike na Branjevu. Cvetković, je izručen vlastima BiH iz Izraela, gde je živeo najmanje sedam godina, i ima državljanstvo te zemlje.

Međutim, Sudsko veće sudije Darka Samardžića, presudom od 2. jula ove godine, oslobodilo je krivice Aleksandra Cvetkovića ne verujući iskazu Dražena Erdemovića. U korist odbrane svedočili su Franc Kos, Stanko Kojić, Vlastimir Golijan i Zoran Goronja i svi oni su priznali da su lično ubijali dok su Cvetkovića označili samo kao svog vozača... Sud u Sarajevu je tako prvi pobio "istine" koje je Erdemović iznosio u svojim svedočenjima.