СОРАБИ, СЕРВИУМ, СЕРБИН: Да ли знате које је порекло речи Србин?

Током вишевековних деоба, ратова и освајања мешали су се народи са и без имена, па се због тога, када разговарамо о овом питању, сви подаци који су доступни могу и подржавати и побијати све теорије у исто време.

Српски историчар Јован Рајић у "Историји Срба" 1974, из старих извора, изводи порекло Срба од Хунских Сабира. Други извори то изводе из Србата – Сармата, а такође и од реке Сербице (између Тигра и Еуфрата).

Неки аутори име Срба изводе из речи Собрание (збор, сабор) и слично, а неки га просторно везују за Сибиријум, једну од наших прапостојбина.

Чешки историчар Павел Шафарик везује српко име за речи Сјарбин, Сер, Сербин, што су све облици значења рода, народа, а што има исто значење са латинском речи "генс" и "натион" или индијском речи Серим, што значи народ исте крви.

У српским изворима, овај етноним се налази у Летопису попа Дукљанина и Лаврентијевом препису Нестора. Назив Србин јавља се и код Птоломеја, у III веку, као име једног источноаланског народа, који је пребивао у степама доњег Поволожја, све док га у ИВ веку нису покорили Хуни.

Ако сте збуњени и још увек не знате прави одговор на питање, немојте се нервирати јер ни научници не могу да се сложе око њега. Једино чега не мањка јесте много (понекад и смешних) тумачења.

Проблем је што су сви поуздани извори превише млади тако да не могу да објасне порекло назива, а старији налази само наговештавају његову могућу старост.

Даље је проблем у томе што су народи, чији су извори сачувани, писали само о себи. О осталима су писали врло мало, а и то јако површно и са ниподаштавањем уз елементарну неупућеност, већ са конструкцијама: "чуо сам", "по свој прилици", "прича се" итд.

Уз то, нису позанавали ни језике народа о којима су писали јер чим нису могли да изговоре одређену реч то је био вараварски језик. Из тих разлога данас немамо поуздане изворе о многим народима који су живели у околини Грчке и Рима, већ су то само нагађања, уз прагматична измишљања и искривљивања стварности свеприсутних у целој историји човечанства.

Велики проблем је недостатак писаних трагова о народима који су били поробљени, јер су се њихови списи систематично спаљивали од стране освајача. Тако и данашња етимологија почива на претпоставкама, а не на доказивим чињеницама. То што се нека реч прва нашла записана у неком језику никако не значи да није позајмљена из другог, али се обично узима да је тако.

Сигурно је да нећемо ускоро имати поуздано етимолошко порекло имена Србин, али једно од занимљивијих тумачења дао је Пољак Мошински, тврдећи да називи Србин и Хрват имају исто порекло од европског корена серв, што значи сачувати, а што у скитском даје глагол истог значења - харв.