СРБИ У ЦЕНТРУ НАПАДА У ФРАНЦУСКОЈ: Нашли су деветог терористу, живи поред нас, у паници смо!
Током јучерашње акције у Паризу, рат уживо у Сен Денију, северном предграђу, пратиле су и српске породице, које су у петак биле и жртве терористичког напада.
Порталу "Вести" стигао је драматичан мејл у коме је описан ужас који је преживела једна српска породица.
- Олга, ноћас нисам уопште спавала. У мом граду, у стану поред нас, пуцале су бомбе и пуцали су целу ноћ. Повређено је много полиције. Страх нас је. Од четири сата све одјекује. Нашли су деветог терористу, живи поред нас, у паници смо - написала је Јулија Бурић, а нешто касније након више покушаја јавила се на телефон, тек је била заспала.
- Било је страшно. Није још готово. Неке су убили, једног не могу да нађу - рекла је Јулија.
Јулија: Мами боље!
У поруци осамнаестогодишња Јулија Бурић, чији су мајка и очух тешко повређени код стадиона приликом напада терориста у петак, саопштила је и ово:
- Мами и мом очуху је боље. Мама је оперисана прекјуче, а њеног мужа Португалца оперишу данас. У овој трагедији, то су утешне вести - рекла је Јулија.
Стан Јулијине баке, код које живе њени родитељи, од места сукоба удаљен је десетак минута пешачења, али су се чуле експлозије и пуцњи пуна два и по сата, проламали су ноћну тишину и ледили крв.
Раша Илић, један од Срба угледнијих житеља Сен Денија, велики активиста и члан Француског удружења потомака ратника, није могао да се ослободи осећања нелагодности и страха. Његов стан је 700 метара удаљен од улице Корбијон, где је беснео прави рат. Чуо је све. Прву помисао да између себе пуцњаву размењују банде заменио је схватањем да су ствари веома озбиљне, поготово кад је чуо полицијске сирене и звук хеликоптера.
- Изашао сам, покушао да нешто видим, али нисам могао да макнем, све је блокирано. Снаја ми је јавила како је причала са пријатељицом. Ради у ноћној смени као чистачица. Чим је чула пуцње, одмах се створила армија наоружаних, дошли су брзо, као да су били у близини. Сада је заробљена на том радном месту, јер нико не може изаћи нити ући - казао је Илић за "Вести".
Живот у Сен Денију јуче је био блокиран. Нису радиле школе, затворене су биле радње, заустављени метрои и аутобуси, а преко радио и ТВ станица мештанима је саветовано да држе затворене прозоре и спуштене завесе и да не напуштају станове. У директном ТВ преносу пратили су цели ток операције.
Зорица Ђуричић, пореклом из Батајнице, од 1968. године је настањена у Француској. Кућа у којој станује је баш у улици Корбијон, тачно насупрот места збивања.
Све се променило
Зорица Ђуричић живи деценијама у Сен Денију.
- Улица у којој станујемо је трговачка. Ми никад нисмо имали проблема јер нас сви познају. У последње време то је проблематична улица. У овој години један Арапин је ту убио црнца. Има дроге, свега - жали се Зорица.
- Ми смо средом у Дрансију, чувамо унучад, тако да се нисмо затекли у нашем стану. Чим смо на ТВ видели ужас, мој супруг и син су отишли у Сен Дени, али их полиција није пропустила. Потом су звали станаре наше зграде, у реду је, нема повређених, а породица Кријастерац, супруга му је Марија Јаковљевић, имају двоје мале деце од којих је једно беба, испричали су да од 4.30 проживљавају прави пакао. Полиција им је наредила да не говоре и да сви легну на под. Мој син је с њима њима причао нешто после десет часова, још увек су били на поду. Тада су му, не знамо из којих разлога, прекинули везу - испричала је Зорица Ђуричић.
- Молили смо станаре да уколико полиција има намеру да уђе у станове, да нам не обијају врата и прозоре и да нас позову да им откључамо врата - истиче ова Српкиња.
У згради тог ужаса настањена је и српска породица Којић.
- Горан, Жаклина, мајка Добрила и шестогодишњи Никола. Они су на четвртом спрату, али не знам на којем су били терористи, јер немам контакт с њима - вели Зорица и додаје да се свему могла надати, али овоме никада.
Обрачуни свакодневни
- Код нас у Сен Денију пуцњаве су свакодневне. Стално петарде или неки обрачуни. Овде живи 108.000 људи, а 50 одсто су Арапи. Али, да се разумемо, има дивних Арапа који су огорчени због свега овога што се дешава. Оно што тресе целу Европу јесте сазнање да се у сиријским камповима обучавају терористи, па и у Босни, и тамо има њихових кампова, а нико не реагује. То је катастрофа, зато и долази до оваквих драма - каже Илић.
А да ли је готово? Нажалост, то нико не зна.
Спречен нови масакр
Француска је вероватно избегла нови масакр јер су војска и полиција јуче у зору, у акцији невиђених размера, ухватили троје терориста, једног су убили, док се жена која је прво пуцала, разнела експлозивом. Петорица полицајаца су рањена. Двојица терориста, који су се скривали у рушевинама од експлозије, ухапшени су. Поред њих, полиција је ухватила и човека који им је изнајмљивао стан, као и његовог познаника који се у тренутку хапшења с њим налазио у друштву.
Није потврђено да ли се међу ухапшенима или оптуженима налази и Абделамид Абаоуд, који се сматра мозгом терористичких операција од петка. Јавни тужилац Француске Републике Франсоа Молин потврдио је новинарима да је циљ акције било хватање Абаоуда, али није могао да потврди да ли је он међу ухваћенима или је убијен у акцији.
Операција је трајала од четири ујутру до поднева, али је полиција и после тога држала центар предграђа Сен Дени у блокади, а грађани још неколико сати нису могли да напусте зграде. Специјалци су са псима трагачима "чешљали" спрат по спрат у зградама, а завршили су са црквом у коју су снаге реда провалиле јер је била затворена.
Французи су јуче такорећи у директном преносу пратили акцију од зоре јер су се новинарске екипе врло брзо нашле у близини па, иако нису могле да виде шта се дешава, могле су да извештавају о снажним експлозијама и пуцњави из аутоматског оружја која није престајала.
Шокирани становници околних зграда и улица добили су у зору упутства полиције да легну на под и да се не померају до даљег. Они из непосредне близине стана у коме су се налазили терористи евакуисани су после извесног времена.
Телом штитила дете
Новинари су јуче интервјуисали Сабрину, младу жену, потпуно забрађену тако да јој се виде само очи, која станује на спрату испод оног где су били терористи. Испричала је да су врата купатила просто излетела од снажне експлозије изнад ње, док је у страху лежала на поду преко свог детета штитећи га тако телом.
- Када су ме евакуисали, трчали смо низ степенице, а експлозије су још одјекивале - испричала је она.
Министар унутрашњих послова Бернар Казнев, који је дошао на лице места, потврдио је да је специјалце дочекала баражна ватра и да се нешто слично није никад десило у Француској. Као велики успех оценио је чињеницу да су терористи ухваћени живи и одао признање становништву које је послушало упутства тако да није било ни мртвих ни рањених цивила.
Нико више не крије да је реч о сликама са ратног попришта. Иако није тренутак за политичке свађе остаје питање како је могуће да обавештајне службе и полиција нису могли да спрече атентате које су починили људи које су већ надзирали, за које се знало да су терористи, да су дошли из Сирије и томе слично. Отварају се и питања о отпуштању полицајаца у протеклом петогодишту, о томе да раде у изузетно тешким условима и лоше су плаћени.