СТИЖЕ ГАС? Србија добила позив за учешче у стратешки важном пројекту
Румунија је позвала Србију да се прикључи пројекту Агри за транспорт течног гаса из Азербејџана.
Договорено је и да ће Србија и Румуни заједнички радити на развоју гасне интерконекције, речено је након састанка министара енергетике две државе у Београду. Министар енергетике Србије Александар Антић рекао је новинарима након састанка да пројекат Агри може да доведе додатне количине гаса на Западни Балкан и да је то начин да Србија обезбеди нове изворе снабдевања гасом.
Како функционише Агри систем?
Систем Агри (интерконекција Азербејџан-Грузија-Румунија) требало би да има капацитет од пет до осам милијарди кубних метара гаса годишње. План је да се тим системом гас из Азербејџана цевима допреми до Грузије, где ће бити претваран у течни гас и затим би се бродовима допремао до Румуније, а потом гасоводима до европских земаља, речено је после састанка.
Пројекат је, како је истакнуто, у почетној фази и за њега се припрема студија изводљивости, а Србија је позвана да у септембру или октобру учествује на састанку са земљама учесницама у пројекту међу којима су Грузија, Азербејџан, Румунија и Мађарска.
Антић је додао да је учешће Србије у том пројекту важно и због планова да се направи двосмерни гасовод (интерконекција) дуг 76 километара између Мокрина и Арада, који би повезао гасоводне мреже Србије и Румуније капацитетом не мањим од једне милијарде кубних метара годишње. "Тај пројекат може да буде стратешки важан за обе државе. Задужичемо људе из Србијагаса и румунског Трансгаса да у најкраће време направе техничке параметре за тај појекат, како би две владе могле да наставе разговоре о томе и представе пројекат Европској комисији да би се разговарало о његовом финансирању", рекао је Антић.
Он је додао и да ће на састанку министара енергетике ЕУ централне и југоситочне Еворпе, у Дубровнику 10. јула, пројекат изградње гасне интерконекције између Србије и Бугарске бити проглашен за приоритет, што ће омогућити значајно финансирање из фондова ЕУ.
Продуктовод користан за НИС
Српски министар енергетике је додао да се разговарало и о пројекту повезивања електроенергетских мрежа далеководом, чија је изградња у току и требало би да се заврши 2017. године, али и о поновном покретању пројекта нафтовода Констанца-Панчево, као и о пројекту продуктовода, односно цевовода за транспорт деривата нафте од Панчева до Темишвара. Антић је додао да би тај продуктовод био користан и за Нафтну индустрије Србије, која има бензинске пумпе на западу Румуније, јер би се тако значајно снизили трошкови нафтних деривата између Србије и Румуније.
Тема састанка је било и заједничко управљање Србије и Румуније на хидроелектрани Ђердап где постоје одређени технички проблеми, а договорено је да "тон решавања тих проблема буде пријатељски".
Румунски министар енергетике Андреј Доминик Ђереа рекао је да Румунија 85 одсто потреба за гасом задовољава из сопствених, али да је и поред тога важно да обезбеди сигурност снабдедање из додатних извора.
Он је рекао да је за Румунију важан и пројекат "вертикалне интерконекције" од Грчке, преко Бугарске до Румуније и да би у Дубровнику требало да буде потписан документ који ће омогућити наставак реализације тог пројекта.
Ђереа је рекао и да је за Румунија важан почетак експлоатације гаса у Црном мору, а да не постоји интерес за учешће у пројекту Турски ток, за допремање руског гаса до потрошача у Европи цевима испод Црног мора, а затим копном преко Турске, уз могућност наставка трасе преко Грчке, Македоније, Србије и Мађарске, све до Аустрије.