Привредни закони - формула за буђење економије

ЗАКОН О РАДУ - ВРАТА НОВИХ ИНВЕСТИЦИЈА И РАДНИХ МЕСТА

Пре свега, то је, ''кровни закон'' како га је назвао премијер Вучић, који су поздравили домаћи послодавци али и европске и светске институције и привредне коморе.

Циљ закона о раду је да се олакшају нова запошљавања, и пребацивање запослених из црне економије. Заправо то пре свега значи да се послодавцима дају подстицаји за нова запошљавања.

Циљ је, оно што је и европска пракса, либерализација тржишта.

Закон о раду добио је подршку Међународне заједнице, ММФ-а, Светске банке, ЕУ, као и три четвртине синдиката.

Нови Закон о раду прави добру инвестициону климу. Из Владе су указали да прошли закон, који је био ригидан, није сачувао радна места, осим у јавном сектору.

Влада се водила мишљу да не треба заштитити људе који раде у јавном сектору, а којих има већ 800.000 и да је предложени закон много флексибилнији у отварању и налажењу радних места.

Како постоји армија младих људи који нису имали шансе да по препрошлом закону нађу посао и старији запослени који нису могли да нађу посао због ригидности тог закона, нови закон је основ за мењање таквих недостатака.

Све новине које доноси Закон о раду погледајте овде.

ЗАКОН О ПРИВАТИЗАЦИЈИ - КОНАЧНА ПРИВАТИЗАЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА КОЈА КОЧЕ ПРИВРЕДУ

Министар привреде Душан Вујовић изјавио је да нови Закон о приватизацији треба да омогући коначни завршетак приватизације 600 предузећа на ефикасан и фер начин, до 31. децембра 2016. године.

Прошли закон о приватизацији донет је 2001. године, и по њему је приватизовано нешто мање од 2.300 предузећа, док статус фирми у реструктурирању има у овом тренутку 161 предузеће.

Нови закон, рекао је Вујовић током јавне расправе, неће покушавати да унапред наметне методе приватизације, као што је то био случај са старим законом, већ ће се накнадно процењивати шта је најбољи модел. Ова флексибилност треба да доведе до успешних приватизација, јер трошкови предузећа у реструктурирању поткопавају нашу привреду и њен опоравак.

Закон нуди флексибилнији избор модела, метода и мера приватизације која ће омогућити да предузећа пронађу потенцијалне партнере, инвеститоре, купце и врате се у привредни живот ако је то могуће, односно потраже решење у стечају ако то није могуће.

ЗАКОН О СТЕЧАЈУ - БРЖЕ, КРАЋЕ, ЕФИКАСНИЈЕ!

Усвојен је и Закон о стечају. Бржи и транспарентнији процеси требало би да доведу до повећања степена намирења поверилаца у процесу стечаја.

Новим законом ће бити отклоњена могућност да бивши власник или повезано лице, које је фирму довело до стечаја, уђу у одбор поверилаца.

Тренутно просечно трајање стечајних поступака око 3,5 године, али постоје и случајеви који трају знатно дуже. Нови закон убрзаће стечајне процесе.

Контрола рада стечајних управника ће бити строжа.

Закон о планирању и изградњи

Иако је најављивано да ће нацрт закона о планирању и изградњи бити већ завршен, по свему судећи, о њему ће се расправљати најкасније до септембра.

„Закон о планирању и изградњи је тренутно на јавној расправи, као што је и сет медијских закона био на јавној расправи, који је добио похвале свих еминентних чинилаца у Европи“, казао је премијер Вучић крајем јула.

„Први закон на дневном реду, о коме ће се расправљати 25. августа биће Закон о планирању и изградњи. Он је круцијалан за побољшавање инвестиционог амбијента“, закључио је премијер Вучић.

„Увођење електронског регистра и система издавања дозвола, смањење броја институција које су укључене у процес издавања, скраћивање рокова у коме институције морају да се изјасне и отклањање осталих уских грла и увођење канцеларије за брже одговоре, што ће сасећи бирократију и корупцију који карактеришу грађевински сектор."

Циљ нам је да скратимо време и издавање грађевинских дозвола са садашњих 170 дана на 60 дана, што би било испод просека за европске земље. Ово ће омогућити грађевинском сектору да коначно допринесе српској економији и изведе нас из рецесије. То ће такође побољшати позицију Србије на глобалном индексу конкурентности“, изјавио је премијер Вучић.

Овим законом уређиваће се: услови и начин уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката; вршење надзора над применом одредаба овог закона и инспекцијски надзор; друга питања од значаја за уређење простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и за изградњу објеката.

Закон ПИО

Скупштина Србије усвојила је 18. јула измене Закона о пензијском и инвалидском осигурању, у којем се предвиђа постепено изједначавање старосне границе за одлазак у пензију за жене и мушкарце.

Законом је предвиђено да се почевши од јануара 2015. године, на сваких шест месеци повећава старосна граница за одлазак жена у пензију, како би 2032. године она износила 65. година, односно да би се изједначила са условима за мушкарце. Минималан стаж за одлазак у пензију износиће 15 година, али је предвиђена и могућност одласка у превремену старосну пензију и њу могу да користе радници који имају 40 година стажа. Од 2023. године у превремену пензију могу да оду мушкарци стари 60 година, а жене са 59,6 година.

Изменама Закона о пензијском и инвалидском осигурању предвиђено је да Управни одбор ПИО фонда сада има седам чланова, а укинуће се надзорни одбор тог фонда. Променом управљачке структуре ПИО фонда од седам чланова Управног одбора тог фонда четири ће бити представници државе, а по један представник синдиката, послодаваца и удружења пензионера.

До сада је у Управном одбору ПИО фонда био 21 члан и то представник Владе Србије, а остали чланови били су представници синдиката и послодаваца, док је надзорни одбор имао председника и пет чланова.

“Повећање старосне границе за жене са 60 на 63/65 година, увођење актуарских пенала за превремено пензионисање, пооштравање критеријума за добијање бенефицираног радног стажа, што ће обезбедити одрживост нашег пензионог система и јавних финансија. Повећаћемо прописану старосну границу за пензионисање жене-до 63 године, али постепено, до 2020/2022. године. Доношење овог закона успорава прилив нових пензионера и помаже нам да избалансирамо буџет. То ће, такође, смањити број неформалних запослених, због праксе да се рано пензионишу, како би наставили да раде и бивају плаћени на црно”, изјавио је премијер Вучић.

Реформе судства

Парламент током лета разматра измене великог броја закона које ће ускладити правни оквир, а који ће детаљно одредити надлежности будућих јавних бележника.

Јавни бележници су важан део реформе правосудног система. Они утичу на правну сигурност и ефикасност правосуђа због утицаја на ефикасно успостављање јавно-бележничког система и недавно усвојене измене правосудних закона.

Министарство правде ће посветити пуну пажњу изради Акционог плана за преговарање поглавља 23 у склопу преговора са ЕУ, након достављеног Извештаја са билатералног скрининга, како би Србија у најскоријем периоду испунила све неопходне услове за отпочињање преговора у области правосуђа и основних права.

Судови су, након више од четири године добили своје сталне председнике судова и скупштина је, на предлог Високог савета судства, изабрала 141 председника основних, виших и прекршајних судова, што ће позитивно утицати на јачање владавине права и ефикасно спровођење Стратегије реформе правосуђа 2013. - 2018. године.

Ипак, нема делотворне реформе правосуђа без темељне реформе полиције, пошто полиција, тужилаштво и судство чине један ланац, који пуца ако једна карика не функционише.

Потребно је извршити и апсолутну специјализацију тужилаштава, и основати друга одељења у оквиру тужилаштва - она за најтежне злочине, крвне и сексуалне деликте, породично насиље, улични криминал. Такође је потребно и да тужилац иза себе има читаве тимове стручних људи, који ће му помоћи у расветљавању злочина и омогућити му да напише такву оптужницу која најлакше води до осуђујуће пресуде, а не до низа ослобађајућих.

Критике ЕУ су добродошле јер у овом тренутку правосудни систем у Србији "није на завидном нивоу".

"Од Србије се конкретно тражи да деполитизује своје правосуђе и да од њега направимо много ефикаснији и независнији систем, грану власти која ће грађане штитити од сваке врсте самовоље, а istovremmeno штитити права истих тих грађана", потврдио је Министар правде Никола Селаковић.

Он је казао да је заједнички циљ Србије ЕУ успешна реформа правосуђа и владавина права.

"То што се реформисање правосуђа, као државни посао, поклапа и са европским интеграцијама Србије јесте само бонус за Србију, а никако оптерећење", закључује је Селаковић.