Теодора Византијска (508-548)
Теодора, византијска царица и жена византијског цара Јустунијана Првог, пре удаје била је куртизана. Имала је веома интересантан и невероватно буран живот, мада је живела свега четрдесет година. Док је била млада наступала је у „живим сликама“ у циркусу и проводила живот у сексуалном оргијању. Као царица, била је неумољива, сурова и окрутна.
Њен животни пут је надасве прича о жени која је увек знала шта хоће и то остваривала и која је све подређивала личном задовољству. Потицала је из једна плебејске породице, из обичних кругова, како би се рекло данас. Отац јој је био чувар медведа на хиподрому у Константинопољу. Теодорина мајка полагала је у њу велике наде, јер је у бистрој и лепој девојци видела шансу да побољша материјални статус породице. Још док је била сасвим млада, Теодора је наступала у циркусу као пантомимичар и глумица.
Била је још дете када је побегла од куће и осамосталила се као „девојка за разоноду“. Становала је у чувеној Курвинској улици у Константинопољу и водила у почетку нимало лак живот хетере. Од тог времена почео је њен разблудни живот и оргијања, која су трајала све до закључивања брака са Јустинијаном Првим, византијским царем. Хроничари оног времена, посебно они који је нису волели, а већина је била против брака Теодоре и Јустинијана, за њу кажу да је била подложна свакој врсти пожуде и да је имала невиђену сексуалну потенцију.
Знала је да блудничи са више људи по читаву ноћ. Пошто је њено образовање било пуно празнина, разумљиво је да је своје способности морала да развије на неки други начин. Посебно је развила сопствени начин за завођење мушкараца којем није одолео ни цар Јустинијан. Наравно, све док није постала царица, живот јој је био трновит, али га је она стоички подносила – смејала се чак и када је од својих љубавника добијала погрде и батине. Знала је тачно шта мушкарци хоће и није цицијашила са својим дражима пошто је хтела да има успеха и оствари своје циљеве.
Закључење брака са Јустинијаном уздигло је Теодору из сталежа хетера у највише друштвене кругове. Њено устоличење за савладарку Византије крунисало је њену каријеру проститутке. Јустинијан је, иначе, владао од 527. фо 565. године. Поставши царица, Теодора је поштовала, бар гледајући споља, веома строг живот. Са својим царским супругом живела је у великој слози и пријатељству, што је за тадашње појмове било чудновато. Њена некадашња сексуална незаситост као да се временом истрошила.
Заједно са моћи, избила је на видело и окрутна црта њеног карактера. Неумољиво и сурово окомљавала се на све оне који нису указивали дужно поштовање њој као царици. Није праштала ником ко се усуди да је подсети на њену прошлост или да на њен рачун исприча неки виц. Била је права осветољубива тигрица.
Моменат који је показао највећу снагу Теодориног духа збио се 532. године. Јустинијан је због рата са Персијанцима подигао порезе што је изазвало велико незадовољство у престоници. Инцидент са затварањем неколицине људи који су припадали једној од четири политичке фракције у граду претворио се у свеопшти револт уперен против цара. У најкритичнијим тренуцима Побуне Ника Јустинијан је кренуо да се укрца у брод и побегне из града, што би највероватније довело и до губитка престола. Тада је иступила Теодора и показала сву ону одважност и силину духа која ју красила; одбила је да оде рекавши: "Они који носе круну не треба да преживе час када је изгубе". Јустинијан се потом прибрао и скршио устанике.
Умрла је 548. године, када јој је било свега четрдесет година. Њена последња жеља била је: „Окупајте моје тело у ружином уљу и пошкропите га скупоценим мирисима“. То је, уосталом, радила сваког дана више пута. Испунила јој се жеља да умре у пуној лепоти.