ТЕСНА БОРБА ЗА ВЛАСТ У ДАНСКОЈ: Социјалдемократе или либерали?!
КОПЕНХАГЕН - У Данској се сутра одржавају парламентарни избори на којима се очекује тесна борба између владајућег блока левог центра на чијем је целу Социјалдемократска странка актуелне премјерке Хеле Торинг-Шмит и опозиционих странака десног центра предвођених Либералном странком.
У последњим анкетама јавног мњења блок левог центра у просеку води у односу на блок десног центра са 50,2 наспрам 49,8 одсто гласова.
Данска је позната по политици консензуса односно широког договора о томе којим путем треба да иде земља, али политичари се ипак не слажу о неким питањима, попут даље економске политике, социјалних давања и начина да се обузда имиграција.
Разматрање односа према Европској унији
На овим изборима једна од тема биће и однос према ЕУ будући да би све већа популарност десничарске Данске народне странке (ДФ) странке која тражи референдум о чланству могла проузроковати пукотине у консензусу о чланству у Унији који иначе постоји међу политичком елитом.
Томе у прилог иде и чињеница да су Либерали недавно изјавили да би опозициони блок десног центра би подржао напоре Британије да поново преговара о условима останка у ЕУ уколико буде изабран. Ово је промена у политици Либерлне странке која је раније говорила да би покушала да нађе заједнички став о стратегији према ЕУ са владајућим странакама.
Социјалдемократска странка
Владајућа Социјалдемократска странка, која би према анкетама овог месеца могла да добије 25 одсто гласова, жели да повећа социјална давања за здравство, бригу о деци и околини за 5,7 милијарди долара до 2020.године.
Када је реч о азилантима, сматра да онима који су лично изложени прогону у земљи порекла треба да дати привремну дозволу боравка у Данској, преноси Ројтерс.
Социјално-либерална странка
Социјано-либерална странка, млађи партнер у влади, заступа политику десног центра и једина је странка која предлаже додатно смањење помоћи за незапослене као начин да се људи подстакну да раде. Њен циљ је да у земљи која има 5,6 милиона становника сваког тренутка буде запослено 3 милиона људи и сматра да треба подићи старосну границу за одлазак у пензију са данашњих 67 година на 68 година.
Социјал-либерали се, такође, залажу за прелазак на зелену енергију и напуштање енергената попут нафте, гаса и угља, а желе да повећају издвањања за ментално здравље, образовање и борбу против сиромаштва.
Либерална странка
Либерална странка на чијем је челу бивши премијер Ларс Локе Расмусен је главна опозициона странка десног центра, која би према овомесечним анкетама могла да добије 20 одсто гласова у односу на 26.7 одсто на прошлим изборима. Разлог за то је, по мишљењу аналитичара, управо пад поверења у Расмусена, наводи Ројтерс.
Либерали желе да поставе горњу границу за појединце који примају социјалну помоћ како би подстакли запошљавање, да ограниче потрошњу у јавном сектору и постепено ублаже пореска оптерећења.
Када је реч о имигрантима они сматрају да треба дати радне дозволе људима који су већ нашли посао у Данској, а људима из земаља са сличном културом и степеном развоја омогућити лак приступ послу.
Данска народна странка
Све популарнија Данска народна странка коју предводи Кристијан Туелсен добила је највише гласова на изборима за Европски парламент прошле година. ДФ заступа десничарску политику када је реч о политичким питањима а левичарску када је реч о економији. Подржала је Либерале док су владали али никада није ушла у владајућу коалицију.
Данска народна странка жели да следи пример Велике Британије и поново преговара о односу са ЕУ а потом распише референдум о останку у Унији. Према анкетама јавног мњења могла би да освоји 19 одсто гласова у односу на 12,3 одсто на прошлим изборима.
Народњаци сматрају да избеглице треба да добију само привремену дозволу боравка у Данској и да оду чим им околности дозволе да се врате у своју земљу порекла. Упркос томе што је Данска чланица Шенгена, желе да поново уведу граничну контролу између Данске и Немачке како би сузбили повећан криминал и шверц који се туда, како тврде, одвија.
Економија и социјална помоћ у центру предизборне дебате
У центру предизборне дебате су ипак економија и социјална помоћ по којој је Данска позната. И актуална премијерка Торинг-Шмит и бивши премијер Расмусен који је био на власти од 2009. до 2011. године себи у заслугу приписују опоравак економије, после кризе изазване падом некретнина 2008. године која је оставила данска домаћинства са једним од највехћи дугова на свету.
Прочитајте и: