ТОРТУРА ЗБОГ КИЛАЖЕ: Кћерка пролази кроз исти пакао као и ја, зову је "дебелом кравом"
"Увек сам се надала да ће њој бити другачије, да ће бити више самилости од те деце. На крају сам морала да је пребацим у другу школу", прича за наш портал М.Ж., мајка десетогодишње девојчице.
Њена кћерка је ове године кренула у другу школу, само пар месеци након што је њен "пакао" у прошлој школи кулминирао почетком лета.
РЕЧ СТРУЧЊАКА:
Александра Јанковић
-То зависи од тога шта су они даље урадили. Има људи који су претрпели насиље и заиста били жртве и који су више сензибилисани за препознавање насиља или знакова да је њихово дете изложено. Али има и оних родитеља који су учествовали и који су сами били агресори или се понашали агресивно и још увек нису престали и свесно показују насилничко понашање. То су родитељи који дају образложење: "Немој да гледаш шта ја радим, гледај своја посла", а да притом пружају модел који је јако лош, објаснила је психолог Александра Јанковић.
- Тај један инцидент је био окидач да схватим шта се дешава са мојом кћерком, којој су месецима говорили да је "дебела крава" , да не може да се помери, а камоли да подигне ногу, када је питала другарице да са њима игра ластиша", прича наша саговорница.
КИЛАЖА - ЈЕДИНИ РАЗЛОГ
Одбацили су је због њене килаже, и ни из једног другог разлога. Како М.Ж., која је и сама гојазна каже, мислила је да ће њену кћерку заобићи тај окрутни линч.
- Када је њен разред на часу физичког васпитања имао мерење телесне висине и тежине, знала је да јој предстоји једно од најгорих искустава у животу, прича нам, тужним гласом забринута мајка.
Са својих 10 година и висином од 1.53 имала је 65 килограма.
- Када је учитељица изговорила износ њене килаже, причала ми је да је "хтела да умре", а чини ми се да ми је горе што знам кроз шта пролази, јер сам и ја прошла кроз исто.
БОЛНИ ЛАСТИШ
М.Ж. је пре пар месеци знала да мора да учини нешто, када је приметила подливе на ногама своје кћерке. На једном месту бутина јој је крварила.
- Хтела је да игра ластиша са пар другарица из одељења, ту испред зграде. Позвале су је, што је јако зачудило, јер је обично игноришу. Када су је увеле у игру, нису јој само пребациле ластиш преко глежњева, већ су га обмотале око њених голих ногу. Онда су кренуле да га прескачу, а њу је ластиш почео да затеже и усеца. Викала им је да престану, да је јако боли, али оне су се само смејале и наставиле игру. Почела је да плаче од бола. На крају је пала на земљу, у покушају да се ослободи, прича кроз сузе наша саговорница.
М.Ж. је случај пријавила и родитељима девојчице, и школи, али није могла да буде мирна док није извојевала пребацивање кћерке у другу школу.
- Бојим се да ће и тамо бити сличних ситуација, сваки дан сам као на иглама, закључује М.Ж.
