Ко је био Али Ларијани и зашто је његова смрт тежак ударац за врх власти у Ирану?
Иран није потврдио смрт свог шефа безбедности, Алија Ларијанија, за кога Израел тврди да је убијен у ноћном ваздушном нападу. Али ако се то покаже тачним, то би значило уклањање једног од најискуснијих и најутицајнијих креатора политике Исламске Републике у кључном тренутку.
Ларијани није био војни командант, али је био централна фигура у обликовању стратешких одлука Ирана.
Као секретар Врховног савета за националну безбедност, налазио се у самом срцу доношења одлука о рату, дипломатији и националној безбедности.
Његов глас имао је тежину у читавом систему, посебно у управљању сукобом Ирана са Сједињеним Државама и Израелом.
Након убиства врховног вође Алија Хамнеија 28. фебруара, Ларијани је заузео пркосан тон, сигнализирајући да је Иран спреман за дуготрајан сукоб.
Његова наводна смрт долази у тренутку шире кампање у којој је више високих иранских званичника и команданата убијено у размаку од свега неколико недеља. Овај образац указује на континуирани напор да се ослаби структура руководства Ирана током ратног стања.
Упркос тврдом ставу према Западу, Ларијани је унутар Ирана често описиван као прагматичар. Комбиновао је идеолошку лојалност са технократским приступом, фаворизујући промишљену стратегију уместо пуке реторике.
Остао је дубоко скептичан према сарадњи са западним силама, али је такође био укључен у кључне дипломатске напоре, укључујући улогу изасланика у дугорочном споразуму о сарадњи Ирана са Кином.
У тренутку наводне смрти, Ларијани је био задужен за управљање трима великим кризама.
Прва је био сам рат. Сматрао је да Иран треба да се припреми за дуготрајан сукоб и да прошири конфликт на регион и шире, укључујући и затварање Ормуског мореуза.
Друга је талас унутрашњих немира, који је почео због економских проблема, али се брзо претворио у шире протесте са циљем рушења Исламске Републике. На њих је одговорено репресијом у којој су широм земље убијене хиљаде демонстраната.
Трећа је ирански нуклеарни програм и застали индиректни преговори са Вашингтоном, који су додатно поремећени војним ударима.
Његово евентуално уклањање оставља ова питања нерешеним и пребацује их на још увек непознатог наследника који ће се суочити са изузетно крхком ситуацијом. Иако је Иран показао отпорност, делом и кроз поремећаје на глобалном тржишту енергије, његов ваздушни простор остаје отворен за даље нападе. Сваки нови високи званичник биће изложен непосредном ризику да постане мета.
Ово би могло додатно померити моћ ка војсци. Недавне изјаве председника Масуда Пезешкијана сугеришу да су јединице оружаних снага практично добиле широка овлашћења да делују уколико је врх власти онеспособљен. У пракси, то би могло значити брже доношење одлука, али уз слабију централну координацију.
Постоје и знаци да се руководство суочава са проблемима у управљању сукцесијом. Иран је одложио јавна саопштења и неке фигуре, укључујући новог врховног вођу Моџтабу Хамнеија, држи ван очију јавности. Није јасно да ли је то из безбедносних разлога или због унутрашње неизвесности.
Краткорочно, највероватнији исход је нестабилнија ситуација: тврђи војни приступ рату и оштрија репресија у земљи.
На дужи рок, међутим, систем који наставља да губи високе званичнике могао би све теже да функционише ефикасно, посебно у земљи са више од 90 милиона становника.
Ларијанијева смрт, дакле, не би била само губитак једног званичника. Она би продубила кризу руководства која би могла да утиче и на ток рата и на стабилност саме иранске државе.
Србија Данас/BBC
