УКЛЕТО СЕЛО ПРИСОЈАНИ: Овде умире свако МУШКО ДЕТЕ, а разлог за то ЈЕ ЈЕЗИВ
Нико не зна шта се догађа.
У Присојанима, најсунчанијем и најлепшем делу Љубиња, одавно нема ниједне нове куће. Ту данас влада пустош и веровање да ће свако ко се ту насели остати без мушког потомка.
НАЈУКЛЕТИЈЕ МЕСТО У ЕВРОПИ: Овде се деца рађају са два срца и три крила! (ВИДЕО)
Иако су Присојани, како им име каже, најсунчанији предео Љубиња, благо уздигнут над зеленим пољем, на само километар од центра града – остали су пусти, препуштени пацовима, совама и глувом току времена.
Гробље дечака
Драма је почела у претпрошлом веку… Нико није знао шта се дешава, о каквој епидемији је реч, а плач није јењавао...
– Ако је епидемија, зашто не покоси ниједну њихову вршњакињу, ако је болест како је преживеше тог пролећа сви старци и старице – питаху унезверени родитељи страдалника, али одговор није стизао ниоткуд, казују усмена прадања о овом крају.
– Проклети смо од Ковачице… Још ми је мајка, као девојци из Грабља, говорила да се не удајем тамо под онај брег који се зове Ковачица. А име је добио по томе што громови у њој кују неки непознати метал, чија се жила сигурно спушта до поља, значи испод ових кућа – шаптала је стара, изборана бака унучици, која је покисла ћутала и стресала се од сваког новог блеска муње, ишчекујући удар подрхтавање прозора...
СРПСКИ ПОСМРТНИ ОБИЧАЈИ: Како Срби купају МРТВАЦЕ, и зашто се НИКАД не сахрањују без...
Било је ту нешто страшно!
– Било је ту нешто страшно, а што нико јасно неће сазнати, пошто у оно доба књиге нису добро вођене, а мало је било писменог света да нешто забележи и остави поуздан траг – прича Перо Ликић (86), страстан приповедач, одличан познавалац историје љубињског краја.
Он додаје да се одавно се шапуће о том проклетству, тачније: да се у Присојанима не може подићи мушки наследника.
- Још као дете слушао сам причу да је неки Сердаревић, по доласку Аустрије у ове крајеве, одселио у Турску и тамо у Стамболу срео једног Херцеговца који је говорио нашим језиком, али му је врдао да је од Мостара. “Одакле од Мостара?” пита га тај, а Сердаревић ће: “Ту, брате, од Стоца, од Љубиња”. На то ће онај: “Ма, знам ти ја Љубиње као свој џеп. Мене је баш из њега отерао суви летњи ветар што дува с Пићарева гумна, с брда Радовиње, а и чињеница да мајка тешко подгоји сина под Ковачицом! – испричао је Ликић.
Загонетка гробнице на Ковачици
- Пред овај посљедњи рат у Босни и Херцеговини – подсећа Петар Ликић – из Сарајева стигоше археолози и почеше да откопавају камене гомиле и траже ко је у њима сахрањен.
- Чуо сам да је вођа екипе посебно био заинтересован за ону на Ковачици. Цела екипа би се у сутон вратила у Љубиње, у хотел, а он би на оној гомили, на Ковачици, повише Присојана, остајао целу ноћ. Нико није обаснио зашто, ни шта је то тамо нашао и открио у гробу старог Илира или Даорса. Је ли ту извор целе ове страшне приче, ја ти то не знам. Али, сигурно је било нешто што другима није хтио показати… - испричао је Ликић.
Ликић казује како је у Горњим Присојанима живио Аћим Турањанин, имао је три ћерке и два сина. Ћери поудао – Зору у Градац, Анђу у Ошаниће код Стоца, Стану у Крајпоље, а оба сина су му умрла.
НЕВЕРОВАТНО ВАНГИНО ПРЕДСКАЗАЊЕ: Ево шта је рекла шта чека Европу у 2016. години!
- Са мном је у школу у Љубињу, између два светска рата, ишао Богдан Турањанин, родом из Присојана. Били смо добри пријатељи, али није дочекао да одрасте, да стекне потомке… Ухватиле су га усташе и усмртиле у јами Пандурици – наводи Ликић.
После се више никад у Присојанима нису играла било каква деца. Ни мушка, ни женска. Јер, путар Илија Мићић, који је подигао кућу код локве Жешнице, са супругом, није имао деце, баш као ни лугар Ћамил Топаловић који је у тој кући живео после њега.
Опасно и смртоносно
– Остао је у људима неки страх. Нејасан, али велики… Од локве Жешнице, од Манговина, где је некада живео Аћим Турањанин, било је више од хиљаду оваца. Чобани из нашег села, јер су тамо сада наша имања. Они су ту каткад и ноћивали са стадима, али никоме није ни на ум падало да се тамо стално настани… Ја не тврдим да тамо нешто има, опасно и смртоносно, али тврдим да је страх велики… – додаје чика Перо Ликић.
Он казује како је у Пристојанима на Ковачници живео неки бег Бурек.
- Веле да је после православног Божића бацао по пуну кацу (бачву) плећки што су му их доносили Срби што су радили на његовом имању. Тако је, ето, сит и пресит, моћан и богат био… А данас, ено, од свега остале омеђине, рушевине, без игде икога – објашњава Перо.
