Зачеће детета након смрти оца
Због недоречености законских прописа и правне празнине, једна удовица чека испуњење последње жеље свог супруга да након његове смрти роди дете, зачето уз помоћ вантелесне оплодње, његовим полним ћелијама.
С обзиром на то да наш породични закон не регулише могућност вантелесне оплодње, а Закон о лечењу неплодности поступцима био медицински потпомогнутог оплођења прецизира да сагласност морају да дају и министар здравља и министар за рад, запошљавање, борачка и социлајна питања, ова жена чека одговор државе на питање, да ли ће постати мајка. Законодавац такође захтева да се пре вантелесне оплодње изврши процена да ли је она способна да буде самохрани родитељ.
Иако је ово први захтев за вантелесну оплодњу полним ћелијама покојног супруга који је стигао на адресу министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и министра здравља, Вукота Влаховић, правник у Одељењу за управно надзорне послове у области породичне заштите Министарства рада, каже за "Политику" да је ово само једна од бројних животних ситуација.
"Важећи породични закон регулише ко се сматра мајком и оцем детета које је зачето вештачком оплодњом и како се тај статус може оспорити. Закон о лечењу неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења прописано је да су донори полних ћелија првенствено супружници или ванбрачни партнери.
У поступак вештачке оплодње може ући и жена која сама живи, под условима који су законом прописани. Удовица може после смрти мужа ући у поступак вештачке оплодње полним ћелијама које је за живота донирао њен муж, ако је он дао своју сагласнот за вештачку оплодњу. Међутим, породични закон не садржи одредбе које регулишу породични статус постхумно зачетог детета. Такве одредбе могу бити унете изменама породичног закона на којима се ради уколико се оцени да су оне потребне", објашњава Влаховић.
