Začeće deteta nakon smrti oca
Zbog nedorečenosti zakonskih propisa i pravne praznine, jedna udovica čeka ispunjenje poslednje želje svog supruga da nakon njegove smrti rodi dete, začeto uz pomoć vantelesne oplodnje, njegovim polnim ćelijama.
S obzirom na to da naš porodični zakon ne reguliše mogućnost vantelesne oplodnje, a Zakon o lečenju neplodnosti postupcima bio medicinski potpomognutog oplođenja precizira da saglasnost moraju da daju i ministar zdravlja i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socilajna pitanja, ova žena čeka odgovor države na pitanje, da li će postati majka. Zakonodavac takođe zahteva da se pre vantelesne oplodnje izvrši procena da li je ona sposobna da bude samohrani roditelj.
Iako je ovo prvi zahtev za vantelesnu oplodnju polnim ćelijama pokojnog supruga koji je stigao na adresu ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i ministra zdravlja, Vukota Vlahović, pravnik u Odeljenju za upravno nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite Ministarstva rada, kaže za "Politiku" da je ovo samo jedna od brojnih životnih situacija.
"Važeći porodični zakon reguliše ko se smatra majkom i ocem deteta koje je začeto veštačkom oplodnjom i kako se taj status može osporiti. Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja propisano je da su donori polnih ćelija prvenstveno supružnici ili vanbračni partneri.
U postupak veštačke oplodnje može ući i žena koja sama živi, pod uslovima koji su zakonom propisani. Udovica može posle smrti muža ući u postupak veštačke oplodnje polnim ćelijama koje je za života donirao njen muž, ako je on dao svoju saglasnot za veštačku oplodnju. Međutim, porodični zakon ne sadrži odredbe koje regulišu porodični status posthumno začetog deteta. Takve odredbe mogu biti unete izmenama porodičnog zakona na kojima se radi ukoliko se oceni da su one potrebne", objašnjava Vlahović.