Захтев за пријатељство у стварном животу
Просечан Фејсбук профил поседује око 500 пријатеља, ако су то пријатељи које познајемо, неки део родбине и по неки пријатељ пријатеља. Пратиоца на Твитеру и следбеника на Инстаграму, не зна се број...
Ако пријатеља са којима имате контакт постоји више на фејсу од оних са којима причате на улици, онда сте у проблему.
Што је већи број пријатеља на мрежама, све је мање времена за оне стварне. Почињемо да будемо усамљени. Знати пуно људи, а немати пријатеље је контрадикторно и тужно. Међутим, доста људи се угодњие осећа скривено иза неког монитора него у близини опипљивог живог бића. Развијање друштвених односа путем Интернета је постао прихватљив метод.
Реално, можете ли се присетити када сте остварили последњи пут пријатељство, а да се није развијало путем рачунара?
И пре него што окачите фотографију са луде журке или поставите неки статус, запитате ли се којим поводом и коме је упућено?
Без обзира да ли кривите Марка Зукеберга или не, значење речи ''пријатељ'' се данас променило. Са колико оних што им посећујете профил заиста можете попити кафу? Осим тога, таква пријатељства немају бенефицију блискости, јер потичу из неке виртуелне слике, која уживо није приближна оном идеализму.
Блиска пријатељства имају посебне везе и предности. Проведено време са пријатељима смањује ризик од депресије, срчаних обољења и стварају осећај благостања. Са друге стране, самоугрожавање социолошког живота толико лоше утиче, да на крају може довести до тешког облика алкохолизма, прекомерне гојазности и других психосоматских поремећаја.
Поставља се питање, да ли смо подложни хипнотичком дејству до те мере, да се не можемо одупрети таласу који траје извесно време или је чврстина воље ипак ту да нас изведе на свеж ваздух? У какве ћемо се особе преобликовати ако се препустимо сурфовању?
