Зашто су Немци толико саосећајни према Русима?

Резултати недавног истраживања показују да је немачка јавност једнако подељена на оне који су саосећајни према позицији Русије и на оне који се противе акцијама Москве, истиче се у тексту чији је аутор Маркус Цинер, професор новинарства у Берлину и сарадник Фонда са седиштем у Вашингтону.

Појашњавајући разлоге за овакво расположење Немаца према Русији, он подсећа да је распоређивање ракета "Першинг ИИ" почетком 1980-их, којима је НАТО имао за циљ да се супротстави совјетским пројектилима SS-20, довело до распрострањених страхова у Немачкој да би хладни рат могао да ескалира.

"Стотине хиљада људи протестовало је тада тражећи да се НАТО уздржи од распоређивања ракета. Многи су у немачкој јавности били спремни да више верују уверавањима Москве него НАТО-а. Тридесет година касније, чини се да се историја понавља", констатује Цинер.

Страх од војне ескалације

Како објашњава, немачка јавност природно стрепи од војне ескалације на свом прагу, а осим тога, Немци немају нарочито снажна осећања када је реч о тежњи Кијева ка већој аутономији од Русије.

"Али то је само један део објашњења", напомиње немачки професор и додаје да се други део заснива на томе да "чињенице више нису важне".

Мишљења о украјинском сукобу су углавном формирана почетком 2014. и остала су непромењена, и поред московске анексије Крима и јасних доказа који су се у међувремену појавили о руској подршци проруским снагама на истоку Украјине, стоји у анализи.

"Међу Немцима преовладава мишљење да је ескалација могла бити избегнута да Европска унија није покушала да присили Украјину на потписивање споразума о придруживању 2013... ЕУ је, другим речима, потпуно занемарила руске интересе, чиме је распирила највећи војни сукоб у Европи откако је окончан хладни рат", истиче Цинер.

Немци желе европску, а не америчку политику према Русији

Он напомиње да Русија крши међународно право и Меморандум из Будимпеште потписан 1994. којим се осигурава територијални интегритет Украјине, али наглашава да такви аргументи многе Немце не задовољавају. Том осећају, додаје се у тексту, доприноси и перцепција да немачки медији нетачно извештавају о Русији, а уз то, како аутор наводи, многи Немци желе да њихова влада следи политику која је независнија од САД.

"Рат у Ираку, шпијунски скандал са Националном безбедносном агенцијом (НСА) и борба око Трансатлантског трговинског и инвестиционог партнерства (TTIP) утичу на слику о кризи са Русијом", указује он.

Подршка канцеларки Ангели Меркел расте када она, по мишљењу Немаца, у односима са Русијом следи немачки или европски став, уместо америчке савете, примећује Цинер.

Он додаје да Немци према Русији и даље гаје снажна сентименталнла осећања, поготову у деловима источне Немачке и међу старијим генерацијама јер, како наводи, иако су источни Немци трпели под совјетском доминацијом, многи и даље гаје велике симпатије према Русима на личном нивоу.

"А многи међу онима који се сећају хладног рата или Другог светског рата не могу да верују да Европа може поново бити на ивици хладног рата са Русијом", истиче се у анализи.

Као последица тога, немачка политика "хода по жици", сматра Цинер, који указује да Меркелова и шеф дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер морају да узму у обзир неколико фактора укључујући неупућеност великог дела јавности, приличан удео реалполитике и - сирове емоције.

До сада је, констатује он, Меркелова углавном успевала у балансирању - и даље сарађује са Русијом и озбиљно покушава да избегне потпуну изолацију Москве, уздржава се од наметања исувише тешких санкција и и даље види своју улогу пре свега као посредничку.