Жене - некад и сад

Мушкарци и жене се биолошки разликују, али поред тога многи сматрају да је то једина разлика данас и да се увелико брише линија између мушких и женским послова.

Враћајући се у не тако далеку прошлост, увиђамо да  је број образованих жена 1940-их година било свега 25%, а 40 година касније друштво их је бројало чак 70%. Некада је њихов приоритет био рађање деце, задовољавање мушкараца и „држање“ породице на окупу. Жена је била чедна, глупа и послушна. Нису имале право гласа на изборима, јер су се сматрале неспособним за доношење одлука. Било им је забрањивано да се запошљавају и да троше новац за своје женске потребе.

Филм "Ноир" редитеља Нина Франка 1946. године је први који је прогресивно представио жену - као сексуално слободну, дотерану у краћој сукњи која пије, пуши и вози кола.

Најтраженији женски послови су били кућна помоћница, секретарица и учитељица, а тек 2010. статистике показују да се она јавља као професорка на факултетима и лидер многих организација. 

У историји имамо пример жена које су укинуле стеге друштва  попут Маргарет Тачер (чувена Челична Лејди) која је 1974. постала премијер Уједињеног Краљевства, руска астронауткиња Валентина Терјешкова  која је 1963. била прва жена која је отишла у свемир.

Пре три године је Нобелов комитет доделио награду за мир и заштиту женских права у свету трима женама - либеријској председници Елен Џонсо – Сирлиф, њеној сарадници Лејмах Гбови и јеменској активисткињи за женска права и демократију Тавакул Карман.

Експанзију женских права видимо и кроз женске часописе који пишу о женској лепоти, здрављу и представљају жену као способну која би могла опстати и без мушкарца поред себе.

Питали смо грађане који филм јасно представља данашњу ситуацију жена, 2/3 се сложило око филма  „Секс и Град“, а посебно издвајају улогу Миранде (Синтија Никсон) као узора сваке жене.