Земља ће избећи ДИРЕКТАН УДАР, али је Месец нова мета астероида? "Убица града" алармирао научнике! Откривено какве би биле ПОСЛЕДИЦЕ и да ли постоји опасност по људе

Астероид познат као 2024 YR4 тренутно је ван видокруга, али је и даље веома присутан у мислима научника. Овај објекат величине зграде, који је у почетку деловао као да би могао да буде на путањи судара са Земљом, сада јури изван домета телескопа, док се креће око Сунца. Али док научници чекају да се поново појави, његова ревидирана путања скреће пажњу на другу могућу мету: Месец.

Откивен крајем 2024. године, овај свемирски камен испрва је изгледао као да би могао погодити нашу планету 22. децембра 2032. Шанса за тај удар мењала се са сваком новом осматрачком кампањом и достигла врхунац од 3,1% у фебруару, проценат који га је учинио најризичнијим астероидом икад посматраним.

Осматрања са земље и из свемира била су кључна за утврђивање орбите и величине 2024 YR4. Прецизнија мерења на крају су омогућила астрономима да искључе могућност удара у Земљу.

Најновија посматрања из почетка јуна, пре него што је YR4 нестао из видокруга, побољшала су знање о томе где ће се астероид налазити за седам година за скоро 20%, наводи НАСА.

Ти подаци показују да, чак и ако Земља избегне директан удар, YR4 и даље може представљати претњу крајем 2032. године тако што би могао ударити у Месец. Тај судар био би догађај какав човечанство не памти, али би такође могао подићи фине честице месечевог материјала и послати их ка Земљи.

Иако Земљи не би претила значајна физичка опасност ако астероид удари у Месец, постоји могућност да би астронаути или инфраструктура на лунарном тлу у то време били угрожени, као и сателити у орбити Земље, од којих зависе навигација, комуникације и други витални системи.

Такође, свемирске мисије у ниској Земљиној орбити могле би се наћи на путањи месечевог крхотина, иако ће Међународна свемирска станица до тада бити деорбитирана.

У почетку је YR4 био важан пример зашто научници спроводе планетарну одбрану: откривање и праћење астероида како би се утврдило који могу погодити Земљу. Сада астрономи кажу да би овај астероид могао проширити дефиницију ризика у тој области и указати на потребу да се надгледају и објекти који би могли бити опасни за Месец.

„Почињемо да схватамо да можда треба да проширимо тај штит мало даље“, рекао је др Пол Вигерт, професор астрономије и физике на Универзитету Западни Онтарио. „Имамо ствари које вреди заштитити и мало даље од Земље, па се надамо да се и наша визија шири.“

У међувремену, истраживачи процењују колико би хаоса потенцијални удар YR4 на Месец могао изазвати и да ли ишта може да се учини да се последице ублаже.

"Убица града" на Месецу

Претећи комад стене изгледа само као тачкица светлости чак и кроз најмоћније телескопе. У стварности, YR4 вероватно има око 60 метара у пречнику, према посматрањима свемирског телескопа Џејмс Веб из марта.

"Величина значи енергија", каже Жилијен де Вит, ванредни професор планетарних наука на МИТ-у, који је посматрао астероид Вебом. "Познавање величине YR4 помаже нам да разумемо колика би експлозија могла да буде."

Астрономи верују да су пронашли већину "убица планета“, астероида величине 1 км или више, који би могли изазвати крај цивилизације. Астероид који је убио диносауре пре 66 милиона година имао је око 10 км.

Мањи астероиди попут YR4, названи "убице града", могли би изазвати регионалну катастрофу када би погодили Земљу.

Али астрономи никада нису имали прилику да посматрају такав удар на Месецу у реалном времену. Најновија посматрања из 3. јуна показују 4,3% вероватноће да астероид погоди Месец, довољно да научници разматрају сценарије.

Спектакуларан метеорски пљусак и одређени ризик

Прве процене сугеришу да је највећа вероватноћа да удар погоди блиску страну Месеца, ону коју видимо са Земље.

„YR4 је толико блед и мален да смо могли да га посматрамо Вебом дуже него телескопима на Земљи“, рекао је Ривкин, који води посматрања овог астероида.

Удар би створио бљесак видљив голим оком који би трајао неколико секунди. Кратер би могао бити око 1 км широк, попут Метеор кратера у Аризони. Био би то највећи удар на Месецу у последњих 5.000 година и могао би избацити до 100 милиона килограма месечевог материјала.

Чак и комади величине неколико центиметара могли би представљати опасност за астронауте или објекте на Месецу, јер тамо нема атмосфере која би их зауставила.

Ситније честице, од 0,1 до 10 милиметара, могле би доспети до Земље у периоду од неколико дана до неколико месеци након удара, стварајући интензиван метеорски пљусак.

„Апсолутно нема опасности за људе на површини Земље“, каже Вигерт. „Атмосфера ће нас потпуно заштитити.“ Али сателити у орбити могли би бити погођени.

Припреме за могући удар

Стотине до хиљаде удара ситних честица могле би изложити сателите еквиваленту десет година нормалног метеорског бомбардовања у само неколико дана.

Важни системи навигације и комуникација могли би доживети краткотрајне прекиде.

Срећом, не очекује се „Кеслеров синдром“, ланчана реакција судара сателита. Оштећења би била слична када каменчић погоди шофершајбну: соларни панели или осјетљиве компоненте могу бити погођене, али сателит би углавном остао читав.

Можемо ли одбранити Месец?

Ако би астероид био на путањи директног удара у Земљу, стратегија би била јаснија. НАСА је већ тестирала технологију скретања астероида мисијом ДАРТ 2022. године, када је сонда успешно променила орбиту астероида Диморфос.

Да ли би се слично могло применити на YR4, зависи од процене ризика када се астероид поново појави око 2028. године.

Иако планови за одбрану Месеца нису јасни, удар би пружио изванредну научну прилику да се проучи како лунарно тло реагује на велике ударе.

Скривена претња

YR4 је откривен два дана након што је прошао најближе Земљи, јер је при наиласку био сакривен сјајем Сунца.

То се десило и 2013. када је астероид изнад Чељабинска експлодирао у атмосфери, повредивши око 1.500 људи.

Астероиди су тешки за посматрање јер не емитују светлост већ је само рефлектују, а веома су мали. Такође, телескопи на Земљи имају „слепу зону“ ка Сунцу.

Будуће мисије, као што су НАСА НЕО Surveyor (2027) и ЕСА НЕОМИР (2030-те), знатно ће смањити ту слепу зону. Према ЕСА, НЕОМИР би детектовао YR4 месец дана раније.

Такође, опсерваторија Вера Рубин већ је у првим данима рада открила више од 2.100 нових астероида, укључујући седам блиских Земљи.

План је да се YR4 поново посматра 2026. телескопом Веб, што би омогућило да се спасе две додатне године за припрему и највероватније искључи вероватноћа удара.

Србија Данас/CNN