ЖЕНЕ У НАУЦИ: Оне мењају свет мушкараца и старлета
Осванула је прилика да се као друштво позабавимо нечим изузетно лепим, да упознамо младе научнице које су у својим каријерама на зачетку великих открића, која ће сигурно осветлати образ Србије. Захваљујући њима, све смо ближи производњи биогорива, разумевању црних рупа у активним галаксијама, и проналаску корисних ензима. Упознајте наше младе научнице, добитнице престижне стипендије "За жене у науци".
Три младе српске научнице, Драгана Илић, Јована Граховац и Александра Димитријевић, проглашене су за добитнице националних стипендија „За жене у науци“ за 2014. годину и награђене за свој изузетан научноистраживачки рад. Ове стипендисткиње служе као пример будућим генерацијама, својим досадашњим достигнућима најављују будућност, представљају нешто у чему смо добри, а можемо бити још бољи.
Разговарали смо са стипендисткињама ове престижне награде. Јована Граховац је из Новог Сада и дипломирала је на Технолошком факултету Универзитета у Новом Саду, а завршила је и мастер и докторат из Биотехнологије.
Драгана Илић је родом из Сарајева, а дипломирала је на Математичком факултету Универзитета у Београду, на смеру Астрофизика. Постала је доктор наука Универзитета у Београду и Универзитета у Падови.
На питање да ли су се среле са предрасудама у научној заједници зато што су жене, Јована Граховац је рекла да мисли да је женама теже да се остваре у каријери, а посебно онда када дођу изазови родитељства и заснивања породице.
„Мушкарцима је много лакше да граде паралелно каријеру него женама, па жене касније достижу неке водеће позиције у односу на мушкарце“, рекла је Граховац ексклузивно за Србију Данас.
„Предрасуда свакако има, али су скривене, моја средина је гледала позитивно на мој научни успех, посебно што се бавим астрономијом и астрофизиком, то им звучи романтично, лирски, некако за жене (смех)“, рекла је Драгана Илић за портал Србија Данас.
Без позитивне дискриминације
Ово је највећи програм финансирања науке у историји Европе, ово је прилика да се унесу нека нова правила која ће поправити положај научница. Треба да се поправи пропуштено и да се у великим пројектима предност даје мешовито, односно да су оба пола подједнако заступљена.
На крају смо их питали како је бити научница у свету у коме су најпопуларније старлете, на шта су обе добитнице праснуле у смех и у шали рекле да им нису конкуренција.
„Ја немам времена да обратим пажњу, у свом свету сам, за својим компјутером, тако да у тој области не знам шта се дешава“, рекла је Драгана Илић, а Јована Граховац се надовезала: „Ја мислим да је јако важно промовисати науку, и јако се трудим да пласирањем правих информација променим слику у друштву и да ово постане боље место за живот.“
Оно што је заједничко за обе стипендисткиње, је да признају без устезања да имају јако велику подршку породице и супруга, јер ако су задовољне на једном плану, то задовољство се преноси на други план.
Родна неједнакост у науци
У Србији се науком бави велики број научница, а чињеница је да ново време доноси помак ка женској активности у области науке, па су од 2011. до 2014. године 49 одсто истраживача управо жене.
Ипак, у женској научној заједници постоје проблеми.
„Научнице често морају да раде много више и чињеница је да напредују много спорије од мушких колега. Ређе воде тимове истраживача, тако да у овом тренутку жене воде 33 одсто пројеката, што представља изазов и што нас охрабрује да на томе и даље радимо“, рекао је министар културе и образовања Срђан Вербић на додели награда „ За жене у науци“ и додао:
„Идеје нису довољно искоришћене јер долазе од жена, а не од мушкараца, и наравно да је то грешка. Таквих грешака има у читавој Европи.“
Погледајте и: Жене на Врачару најдуговечније у Србији
Осам ствари у којима су жене боље од мушкараца
Жене против феминизма
