ЗВЕР КОЈА ЈЕ ОСТАВИЛА КРВАВ ТРАГ НА 20. ВЕК: "Мрзим цели проклети људски род, укључујући и себе"
Завирите у живот човека који је својим зверствима, мучењима и силовањима уништио преко 1.000 живота, а однео преко 20...
Рођен је 1891. године у сиромашној породици у Минесоти, а са осам година отац га је напустио. Дечак је после тога, због низа провала, завршио у поправној школи "Црвено крило", у којој су прибегавали садистичком начину кажњавања. Тукли су га и силовали. Свакако да је то оставило дубоког трага у његовом детињству, због чега се мисли да је и био садиста какав ће убрзо постати. Стручњаци тако наводе да је он своје корене зла посадио у рано детињство.
Силовање рађало ново силовање
Након што је напустио школу, спавао је по теретним возовима, а током једне вожње силовала га је група људи који су га оставили "тужног и болесног, али и мудријег него пре", написаће после Панзрам у својој аутобиографији. Током 1915. године пропутовао је кроз Ајдахо, Калифорнију и пар других америчких држава, остављајући за собом спаљене грађевине, мноштво опљачканих места, али и бројне силоване дечаке и мушкарце. Осуђен је због провале на седам година затвора, а чувари су се тада иживљавали на њему, обесивши га наопако и оставивши да сатима виси, да би у њега уперили црево са водом, и на крају га недељама држали у самици у којој су му пацови били једини извор хране.
Почетак првих убистава
Побегао је 1919. године и, како је вероватно његов бес порастао, починио је убрзо 1920. прва убиства. Касније је написао: "Био сам толико пун мржње, да у мени није било места за таква осећања као што су љубав, сажаљење, доброта, част или пристојност. Једино жалим што нисам рођен мртав, или што сам уопште и рођен." Он је у Њујорку намамио морнаре далеко од барова, напио их, силовао и упуцао све редом, па бацио њихове остатке у реку. Тврдио је да је убио укупно њих 10.
Содомија и иживљавања
Људи као храна за крокодиле
Панзрам потом одлази у Луанду у Анголи, где тврди да је силовао и убио 11-годишњег или 12- годишњег дечака. У свом признању овог убиства написао је: "Његов мозак излазио је из његових ушију, када сам га напустио и видео да никад неће бити мртвији." У Анголи је унајмио и неколико локалних водича како би га одвели у лов на крокодиле. Али, нису крокодили били ти које је планирао да лови. Напротив, планирао је да их нахрани. Док су се спуштали кануом низ реку, упуцао је сваког од чланова посаде и бацао их редом изгладнелим крокодилима.
Била су то само нека у дугачком низу убистава које је починио. "У свом животу убио сам 21 људско биће, починио на хиљаде провала, пљачки, паљевина, и на крају, али не мање важно, содомију над више од 1.000 мушкараца. За све ове стрвари, није ми ни најмање жао."
Када је 1928. поново завршио у затвору, тукли су га до бесвести услед чега се један чувар сажалио и дао му долар да купи цигарете. Убрзо су постали пријатељи и чувар му је свакога дана у ћелију доносио папир и оловку, уверавајући га да мора да напише своју животну причу. Сачувао је све што је Панзрам написао, али нико није желео да објави тако детаљне, садистичке описе. Тек је 1970. године објављена аутобиографија под називом: "Убица - Пут убиства“", за коју криминалистичари цене да је од велике важности при разумевању умова као што је Панзрамов, који нажалост увек постоје, иако њега већ деценијама нема.
Године 2012. режиран је и документарни филм по њему са називом: "Карл Панзрам, дух мржње и освете".