Аналитика треба да спречи нестајање популација пчела
Занимљиво...
Пчеле су одговорне за опрашивање скоро 75% свих биљних врста које се директно користе за људску исхрану, али број пчелињих колонија опада, што ће довести до разорног губитка у снабдевању храном. Компанија САС, лидер у аналитици, користи технологије попут интернет ствари (ИоТ), машинско учење и визуелну аналитику да би одржала и подржала здраву популацију пчела. С обзиром да број пчелињих колонија драстично опада широм света, најновији рад укључује помоћ у спасавању првог највећег светског опрашивача хране – медоносне пчеле.
Поводом обележавања Светског дана пчела, 20. мај, САС истиче три одвојена пројекта где технологија надгледа, прати и побољшава популацију опрашивача широм света. Прво, истраживачи у САС-у су развили неинвазивни начин праћења стања у кошницама у стварном времену путем аудио података и алгоритама машинског учења. САС такође сарађује са Државним универзитетом Appalachian на пројекту „Број пчела у свету” како би визуализовао податке светске популације пчела и разумео најбоље начине за њихово чување. Најзад, недавни победници САС хакатона декодирали су пчелињу комуникацију путем машинског учења како би максимизирали приступ храни и повећали залихе хране за људе.
Елон Маск изјавио да је имао неке "веома глупе твитове"
Неинвазивно праћење здравља кошница
Истраживачи развијају систем за биоакустично праћење како би неинвазивном методом пратили стање кошница у реалном времену, користећи алате за дигиталну обраду сигнала и алгоритме машинског учења. Овај систем помаже пчеларима да боље разумију и предвиде проблеме са кошницама који би могли довести до изумирања колоније, укључујући и појаву нових матица – нешто што обично не би могли да открију.
Годишње стопе губитака кошница у Америци су више од 40%, а између 25% и 40% тих губитака настаје због губитка матице. Акустична анализа може пчеларе упозорити на нестанак краљица, што је од виталне важности за значајно смањење стопе губитка колоније. Овим системом пчелари ће имати боље разумевање стања у кошницама без потребе за обављањем дуготрајних и мануелних прегледа који ометају колоније пчела.
Модели машинског учења коришћени су за „слушање“ звукова кошнице, који могу указивати на здравље, ниво стреса, активности ројења и статус матице. Истраживачи планирају да ускоро примене систем акустичног преноса, и настављају да траже начине за ширење употребе технологије како би помогли медоносним пчелама – и у крајњој линији човечанству.
Стварање светске мапе пчела
Данас, 20. маја, на Светски дан пчела, САС покреће визуелизацију података у којој се пчеле „броје“ широм света, у оквиру иницијативе Светски број пчела (World Бее Цоунт), коју је основао Центар за аналитичко истраживање и образовање (ЦАРЕ) на државном универзитету Аплачи. Циљ иницијативе је ангажовање грађана широм света да сликају пчеле као први корак ка разумевању разлога за алармантни пад њиховог броја.
Почетком маја је покренута апликација „World Бее Цоунт“ за кориснике – како пчеларе, тако и ширу јавност, како би додавали податке на глобалну карту опрашивача. Унутар апликације пчелари могу унети број кошница које имају, а било који корисник може послати слике опрашивача са своје или помоћу камере у апликацији. САС је креирао мапу за приказ слика које корисници шаљу путем ове апликације.
У наредним фазама пројекта, скуп података креиран из апликације могао би помоћи универзитетима и истраживачким институтима да боље креирају стратегирају спашавања ових важних створења.
Коришћење машинског учења како би се пчелама олакшао приступ храни
Основни разлог пада популације пчела је недостатак хране због праксе сејања само једне врсте биљака на њивама. Кад пчеле пронађу добар извор хране, враћају се у кошницу да путем плеса саопште тачно место где се налази. Посматрајући ове плесове, пчелари могу боље разумети где се пчеле хране, и размотрити оснивање нових кошница на тим локацијама како би сачували колоније.
На недавно одржаном САС хакатону у Скандинавији, победио је тим Аместо NextBridge који је користио машинско учење како би олакшала приступ храни пчелама. У партнерству са компанијом Беефутурес, тим је успешно развио систем способан да аутоматски детектује, декодира и мапира карактеристичан плес пчела “waggle”, користећи Беефутурес осматрачке кошнице и САС Viya.
Систематско праћење плеса пчела у стварном времену омогућава пчелама да делују као сензори за своје екосистеме. Будућа истраживања коришћењем ове технологије могу открити друге информације које пчеле комуницирају плесом, што би нам помогло да заштитимо њихову популацију, а од чега ће сви имати корист.