"Чипови за мозак" ће нам омогућити да програмирамо осећања и доживљаје! Док нас неко не хакује...

Познати developer компјутерских игара Валве ради на уређају заснованом на неурокомпјутерском интерфејсу (енгл. браин-цомпутер интерфаце - БЦИ), који би првенствено требало потпуно да промени начин на који доживљавамо видео игре. Али не само то...

Извршни директор те америчке компаније, која новом технологијом настоји да играча што више "увуче" у сам доживљај игре, Гејб Њуел каже да је циљ развоја овакве технологије да се значајно надогради визуелно искуство какво познајемо, које ће захваљујући технологији бити значајно проширено и допуњено.

- Стварни свет ће нам изгледати једноставан и безбојан, замагљен у односу на доживљај који можемо да створимо у мозгу људи - истиче он.

Валве сарађује са компанијом ОпенБЦИ, која се бави развојем биосензорског хардвера, на уређају који према Њуеловим речима представља "пројекат отвореног кода који ће омогићити свима да имају технологију високе резолуције за читање можданих сигнала, уграђену у носиви уређај".

А са једним таквим уређајем на глави, стварност може да постане заиста "истрипована", пише Футурисм.

- Све постаје чудно када схватите да оно што сте ви може да се "едитује" помоћу компјутерског неуралног интерфејса. Другом речима, могућност креиреања искуства директоно у самом мозгу, која није посредована другим чулима, биће много боља него што је то ус тварности могуће - рекао је Њуел за New Зеаланд 1 News.

Технологија ће корисницима омогућити да уређују не само оно што могу да виде, већ и своја осећања и емоције. Њуел тврди да би то могло да доведе до унапређеног сна, али и до измене или потпуног одстрањивања нежељених осећања.

Ипак, уређаји засновани на таквој технологији неће преплавити тржиште преко ноћи. Један од разлога за то је и брига за безбденост.

- Нико не жели ситуацију као што је, на пример, овакав разговор о некоме: "Сећаш се Боба? Е па, хаковао га је руски малвер и од тада не престаје да трчи го по шуми!" - рекао је шаљиво Њуел, додајући - Да, људи ће морати да буду стопостотно сигурни да су овакви уређаји потпуно безбедни и да не представљају никакав ризик по здравље.

Имајући то у виду, може се рећи да су применљиви уређаји засновани на неурокомпјутерском интерфејсу још увек веома далеко од практичне употребе.