ЧЕГА НАЈВИШЕ ТРЕБА ДА СЕ ЧУВАМО: Ево на који начин сајбер-криминалци краду податке о картицама
У Србији расте број корисника интернета, али већина нема довољно информатичког знања и постаје лак плен лажних банака или доставних служби.
Финансијске институције и организације требало би да појачају сајбер-одбрану следеће године, јер ће претње расти због вештачке интелигенције и појачане аутоматизације, упозорили су стручњаци компаније "Касперски". У предвиђањима за 2024. годину, они прогнозирају пораст сајбер-напада, злоупотребу система за директна плаћања, поновну појаву бразилских банкарских "тројанаца" и све више ризика за пословање компанија.
Вештачка интелигенција може да нас учини продуктивнијим
Легендарна Windows XP позадина завршила и на "ружном" џемперу
ТИНДЕР ДОБИЈА ОПАСНУ КОНКУРЕНЦИЈУ: Због ове апликације САМЦИ ће бити одушевљени (ФОТО)
– Очекује се пораст ових напада заснованих на вештачкој интелигенцији који опонашају легитимне канале комуникације. Осим тога, постоји опасност да ће сајбер-криминалци искористити популарност система директног плаћања, што може да доведе до појаве "малвера" и већег коришћења тројанаца у мобилном банкарству – кажу стручњаци "Касперског". Како за Политику каже Војислав Родић, ИТ консултант, код нас већ постоје различите врсте злоупотреба у случајевима када се корисник наведе да "кликне" на поруку која му стиже од банке, провајдера или доставне службе. Познати лого га не наводи ни на какву сумњу, али у ствари само мало више информатичког знања је довољно да се схвати да је реч о превари.
– Код нас се сада више купује онлајн из иностранства и то су пакети који се дуже чекају. Одједном купац добија поруку која му наводно стиже од поште, царине или неке светски познате доставне службе. За већину корисника доказ да је порука исправна у ствари је познати лого компаније. У поруци је наведено да би требало да плати неки износ (обично занемарљив) како би коначно добио пакет. Купац без провере домена са кога је послата отвара поруку и креће да попуњава формулар за плаћање, са бројем картице, датумом истека и контролним бројем. Од тог тренутка ти подаци су спремни за продају на "тамном интернету", а може се десити и да ће у кратком року бити обављено више трансакција или скинут већи износ новца – објашњава Родић. Он упозорава да немају сви који данас користе интернет у Србији довољно искуства са типичним онлајн преварама и злоупотребама. Број корисника интернета се, према подацима Републичког завода за статистику, у последња три месеца повећао 2,3 одсто у односу на прошлу годину, а 5,1 проценат у односу на 2020. годину.
– Највећи број корисника нема основна информатичка знања, али их то не спречава да користе све већи број нових сервиса. То их чини честим жртвама више пута поновљених класичних сценарија у којима буду преварени – каже наш саговорник. Како корисници да се заштите од ових честих "напада", попут лажних порука које служе за класичну крађу података? Родић каже да је важно да пре свега, без обзира на то да ли нам лого компаније која нам се обраћа делује сасвим у реду, обавезно проверимо домен са кога се шаље порука. У самом тексту могу се видети језичке неправилности. Дигитални мамац је и то што је текст на ћирилици, јер већина компанија у оваквим порукама користи латиницу. Уместо ознаке за ПДВ може бити наведено ВАТ, што такође указује да није реч о валидном захтеву или поруци.
– Зато је неопходан здраворазумски опрез у свим операцијама у којима на интернету некоме саопштавате личне податке, а посебно оне финансијске природе – каже саговорник.