ШТА КРИЈЕ МРЕЖА: Да ли сте интернет ТРОЛ?
Све их више има...
Иако се већина нас не уклапа у дефиницију "интернет трола", лако је ухватити себе како пливате у мутној води са осталим "троловима".
Сигурно сте бар једном у животу доживели да се вама блиска особа претвори у потпуно другачију када је за воланом? Док се возите, она константно гунђа, показује средњи прст свима који је нервирају на путу… Бес у саобраћају је прилично уобичајен, делом и зато што нам аутомобили донекле пружају анонимност.
Исто важи и за расправу на интернету. Истраживачи то називају "ефектом дезинхибиције ". Људи јесу друштвена бића, али када су онлајн, не препознају туђа осећања и - једноставно тешко се саосећају са другима.
ОПРЕЗ: Опасна замка на ОГЛАСИМА ЗА ПОСАО! Када конкуришете ОБАВЕЗНО пазите на ОВО
НЕМА ЗИМЕ ЗА ЊИХ: Расте им број корисника упркос конкуренцији
Тада у глави стварамо слику "интернет трола", особе која објављује непријатне садржаје на мрежи, као неко "чудовиште " које се крије иза сигурне анонимности онлајн света. Док у стварности ти "тролови " могу бити пријатељи, комшије, родитељи, па и ми сами.
Иако се већина нас не уклапа у дефиницију "интернет трола", лако је ухватити себе како пливате у мутној води са осталим "троловима".
Другим речима, сви имамо способност да се укључимо у непродуктивне, злобне расправе на интернету, које лично не одражавају наш карактер. Већина нас свакодневно учествује у интернет дискусијама и примећује то токсично понашање.
Професор рачунарства на Универзитету Станфорд Јуре Лесковец, изнео је за NewYork Тимес резултате свог истраживања на тему интернет "троловања". Он и његови сарадници су желели да боље разумеју појаву троловања, па су покушали да направе стратегију која ће форуме учинити мање токсичним, а више отвореним за истицање различитих мишљења.
Лесковец је проучавао "троловање" тако што је симулирао интернет дискусију. Он и његови сарадници су открили да постоје два главна фактора која подстичу лоше понашање на интернету, а то су негативно расположење и контекст дискусије.
Истраживачи су манипулисали расположењем субјеката, тако што су им дали тежак тест за који су тврдили да је изузетно лак. Пустили су их да ураде лоше, након чега су им измерили ниво расположења. Када су уотврдили да су их довели у стање лошег расположења, пустили су их да коментаришу.
Експеримент је показао да људи лошег расположења најчешће тролују по интернету. Контекст је такође био важан, односно коментари субјеката су били злонамерни, јер су већ претходно постављени коментари били такви. Истраживачи су открили да се под правим околностима обични људи понашају као "интернет тролови".
Не коментаришите када сте лоше расположени
Пре него што стиснете дугме које ће ваш коментар послати у сајберспејс, размислите да ли сте то написали само зато што сте лоше расположени. Ако је одговор потврдан, суздржите се од коментарисања и учествовања у интернет дискусијама.
Веома је важно, да када схватите да је расправа постала токсична, једноставно напустите исту, јер одатле може ићи само на горе. Не учествујете у токсичним расправама, из њих не може произићи ништа добро.