ВРЕБАЈУ вас примамљивим порукама преко инбокса? Ево како да препознате 'sajber' лопове...

"Фишинг" (енг. пхисхинг) представља једну од најчешћих интернет превара и означава покушај крађе личних података посредством веб-сајтова, имејл коресподенције, СМС порука, па чак и телефонских позива. Појам се може превести као "пецање", којим сајбер криминалци настоје да "упецају" ваше податке, које касније могу злоупотребити у различите сврхе или их продати даље.

Више није довољно игнорисати сумњиве линкове и уздати се у (не)писменост особе која покушава да из вас извуче жељену информацију, као знак да нешто није у реду. Сајбер напади и покушаји крађе идентитета постали су веома сложени и софистицирани, до те мере да не можете бити сигурни ни у чију веродостојност.

Јадан од последњих "трендова" у овој области су тзв. корпоративне преваре, које одликује то што добијате имејлове које су наводно послале ваших колеге и који су потписани њиховим именом и функцијом коју обављају, али је, у ствари, реч о лажном представљању.

Компаније све више препознају колику опасност могу да представљају информације које доспеју у погрешне руке, па све више новца улажу у обуку запослених како би лакше препознали различите видове онлајн превара и знали како да се изборе се њима.

Истраживања су показала да преваранти успеју да обману тек 3 одсто својих потенцијалних жртава уз помоћ уобичајених порука намењених за "пецање" података, док у далеко софистициранијим нападима више од 70 одсто бива успешно преварено. Оних који бивају преварени, кажу да им је тешко да препознају пажљиво написане имејлове који представљају мамац за крађу идентитета.

Подразумева се да је јако важно да испитате имејл адресу свакога ко вам шаље поруке, нарочито ако приметите да су вам речи или тон којим вам се та особа обраћа - помало сумњиви. Америчка компанија која се бави сајбер безбедношћу - Baraccuda, тврди да свака 10. особа кликне на имејл који шаљу преваранти.

Иако не постоји вишенаменска формула за препознавање покушаја преваре, стручњаци истичу да би требало да се водимо геслом: "Ако нешто звучи исувише добро да би било истинито, онда вероватно и није!".