"Чежња која се завршава трагичном смрћу" Божо Врећо представио "Севлију", посветио је значајној жени из свог живота
Покренуо све емоције и чула.
Уметник Божо Врећо обрадовао је све оне који воле његову музику новим песмом и спотом.
Поводом новине огласио се и чувени принц севдаха, те објаснио шта је идеја нумере "Севлија".
Божо Врећо истетовирао читаво тело У СЛАВУ БОГА, а на кожи се нашла ЋИРИЛИЦА, ГЛАГОЉИЦА, али и лик ОВОГ мушкарца
"Бежим од зла и манифестације беснила друштва!" Божо Врећо се огласио након масовних убистава у Србији!
У Београду се налази споменик КРИЛАТЕ СМРТИ за који се ретко зна: Након стајања испред ње не остајете исти
- Песму "Севлија" по персијском преводу значења имена "Жена Чемпрес" сам написао и углазбио тако да ретроспекцијски одговара столетној балади и романси између двоје Схамс(мене) и Севлије (Нина) који се воле од раног дјетињства, заветују се и обећавају једно другом симболично белим концем који она носи све до уговорене удадбе (удаје) од стране њених родитеља за имућног Ајсин бега који долази по њу у Шехер Сарајево. Севлија од туге умире и тиме трагедија постаје мит о непреболној љубави - истиче Врећо на друштвеној мрежи Инстаграм, па додаје:
- Минималистично и врло нежно, архетипски и у сценама скоро без трептаја, врло смирено и без наглости у покрету, све је попут сна и привиђења. Сцене у којима она замишља и наше венчање оног тренутка кад се удаје за невољеног, сцене крај Себиља где замишља да је одводим далеко и да мени пружа руке да је спасим и сцене где мене види у зрцалу (огледалу) док други је зове својом. Та чежња кулминира њеном трагичном смрћу на крају, гдје не знамо што је учинила прекривајући своје лице црнилом, то јесте симболика античке трагедије и карасевдаха и жртвеног одласка са овог света...
Божо Врећо посветио је "Севлију" својој баки Хамдагиници, те са пратиоцима поменуте друштвене мреже поделио своје успомене.
- Песма "Севлија" је посвећена мојој нени Хамдагиници, у чијим димијама је увек било топло гнездо за моју тршаву главу и косу што се како би она рекла локна, па онако неукротива пада низ њена колена ко неке дивље реке што им не знаш ни почетка ни краја, а оне теку и шуме попут песме из детињства што је звиждућеш низ махалу и тако цели боговетни дан. А у тим набораним долинама њених шарених димија скривале су се сачуване најукусније карамеле и понека урма. Некоћ кад је дедо дошао са Хаџа и донио свима дарове, а на зид ставио таписерију Кабе мени петогодишњаку кад сам је питао ко ту нено живи, она је тихо рекла: " Е мој синко, Онај што нас чува одозго и пази на нас, Његова ти је љубав већа од свих нас да се саберемо и Његово је све, па и ми сами, а видиш шта нас има ко мрава."
- "А ове карамеле нено, јесу ли моје или Његове?! Насмешила се, твоје су ал' мораш слушати и добро учити, јер то ти је награда, све ти то Он даје кад си добар." И тако сам целог живота и био добар и кад су ме газили и вређали и претили и ломили и упирали прстом у мене и спотицали знао сам да све Добро у мом животу, Његова је заслуга и од Њега самог награда ми јер нисам посумњао у Њега и нисам Га изневерио. Људе јесам јер нисам био попут њих...
- Можда једном доброта буде мерило љубави, можда још једном моја нена дође ми у сан и пухне у моје дланове и проучи тихе суре Ихлас, Фелек и Нас да заборавим на овај свет зла који пркоси и израстем само у једно - Дрво познања добра и зла чији плодови скривено и тихо и данас као и вековима уназад , падају ка небу и постају звезде - закључује Божо Врећо на друштвеној мрежи Инстаграм.
Србија Данас