"Čežnja koja se završava tragičnom smrću" Božo Vrećo predstavio "Sevliju", posvetio je značajnoj ženi iz svog života
Pokrenuo sve emocije i čula.
Umetnik Božo Vrećo obradovao je sve one koji vole njegovu muziku novim pesmom i spotom.
Povodom novine oglasio se i čuveni princ sevdaha, te objasnio šta je ideja numere "Sevlija".
Božo Vrećo istetovirao čitavo telo U SLAVU BOGA, a na koži se našla ĆIRILICA, GLAGOLJICA, ali i lik OVOG muškarca
"Bežim od zla i manifestacije besnila društva!" Božo Vrećo se oglasio nakon masovnih ubistava u Srbiji!
U Beogradu se nalazi spomenik KRILATE SMRTI za koji se retko zna: Nakon stajanja ispred nje ne ostajete isti
- Pesmu "Sevlija" po persijskom prevodu značenja imena "Žena Čempres" sam napisao i uglazbio tako da retrospekcijski odgovara stoletnoj baladi i romansi između dvoje Shams(mene) i Sevlije (Nina) koji se vole od ranog djetinjstva, zavetuju se i obećavaju jedno drugom simbolično belim koncem koji ona nosi sve do ugovorene udadbe (udaje) od strane njenih roditelja za imućnog Ajsin bega koji dolazi po nju u Šeher Sarajevo. Sevlija od tuge umire i time tragedija postaje mit o neprebolnoj ljubavi - ističe Vrećo na društvenoj mreži Instagram, pa dodaje:
- Minimalistično i vrlo nežno, arhetipski i u scenama skoro bez treptaja, vrlo smireno i bez naglosti u pokretu, sve je poput sna i priviđenja. Scene u kojima ona zamišlja i naše venčanje onog trenutka kad se udaje za nevoljenog, scene kraj Sebilja gde zamišlja da je odvodim daleko i da meni pruža ruke da je spasim i scene gde mene vidi u zrcalu (ogledalu) dok drugi je zove svojom. Ta čežnja kulminira njenom tragičnom smrću na kraju, gdje ne znamo što je učinila prekrivajući svoje lice crnilom, to jeste simbolika antičke tragedije i karasevdaha i žrtvenog odlaska sa ovog sveta...
Božo Vrećo posvetio je "Sevliju" svojoj baki Hamdaginici, te sa pratiocima pomenute društvene mreže podelio svoje uspomene.
- Pesma "Sevlija" je posvećena mojoj neni Hamdaginici, u čijim dimijama je uvek bilo toplo gnezdo za moju tršavu glavu i kosu što se kako bi ona rekla lokna, pa onako neukrotiva pada niz njena kolena ko neke divlje reke što im ne znaš ni početka ni kraja, a one teku i šume poput pesme iz detinjstva što je zviždućeš niz mahalu i tako celi bogovetni dan. A u tim naboranim dolinama njenih šarenih dimija skrivale su se sačuvane najukusnije karamele i poneka urma. Nekoć kad je dedo došao sa Hadža i donio svima darove, a na zid stavio tapiseriju Kabe meni petogodišnjaku kad sam je pitao ko tu neno živi, ona je tiho rekla: " E moj sinko, Onaj što nas čuva odozgo i pazi na nas, Njegova ti je ljubav veća od svih nas da se saberemo i Njegovo je sve, pa i mi sami, a vidiš šta nas ima ko mrava."
- "A ove karamele neno, jesu li moje ili Njegove?! Nasmešila se, tvoje su al' moraš slušati i dobro učiti, jer to ti je nagrada, sve ti to On daje kad si dobar." I tako sam celog života i bio dobar i kad su me gazili i vređali i pretili i lomili i upirali prstom u mene i spoticali znao sam da sve Dobro u mom životu, Njegova je zasluga i od Njega samog nagrada mi jer nisam posumnjao u Njega i nisam Ga izneverio. Ljude jesam jer nisam bio poput njih...
- Možda jednom dobrota bude merilo ljubavi, možda još jednom moja nena dođe mi u san i puhne u moje dlanove i prouči tihe sure Ihlas, Felek i Nas da zaboravim na ovaj svet zla koji prkosi i izrastem samo u jedno - Drvo poznanja dobra i zla čiji plodovi skriveno i tiho i danas kao i vekovima unazad , padaju ka nebu i postaju zvezde - zaključuje Božo Vrećo na društvenoj mreži Instagram.
Srbija Danas