Ремек-дело Паје Јовановића и дрег краљице: Смела одлука организатора "Песме за Евровизију" - Тајна слике која се нашла испред састава Харем гирлс
Прво полуфинале 'Песме за Евровизију' донело је не само музичке спектакле, већ и уметнички доживљај какав до сада нисмо видели.
Претходне вечери, 25. фебруара, одржано је прво полуфинале музичког такмичења "Песма за Евровизију".
Уметничка дела на ПЗЕ25
Како би визуелни ефекта ове манифестације имао препознатљиви визуелни печат организатори су ступили у сарадњу са неколико културних установа у Србији.
- Захваљујемо Народном музеју, Музеју града Београда, Галерији Матице српске из Новог Сада, Галерији Мирјана Павловић Барили из Пожаревца, јер су нам уступили њихова уметничка дела из збирки, како би наш "Арт Планета" имала печат највећих уметника - открила је Кристина Раденковић, која је задужена за вођење овогодишње "Песме за Евровизију".
Харем гирлс и Витез у вилином колу
Сви такмичари престижног домаћег такмичења, пре сутупања на сцену, имали су сусрет са уметничким делима наших познатих сликара, а међу њима то је учинио и дрег састав Харем гирлс.
Организатори "ПЗЕ25" одлучили су да се Настасја Филиповна, Лефкада Цунами, Лола Лав, Леди Сајрен, Тита Фурејра и Нина Ли сусретну са ремек-делом Паје Јовановића, српског сликара реализма.
Реч је о слици која носи назив "Парсефалов сан" или "Витез у вилином колу". Ово дело је настало 1906. године и представља Јовановићево тумачење легенде о Парсифалу, витезу из легенде о Светом Гралу.
Слика дуго била непозната јавности
Занимљиво је да је ова слика дуго била непозната јавности, јер се налазила у приватном власништву. Тек 2019. године, "Парсифал" је први пут представљен јавности на изложби у Београду, пружајући посетиоцима ретку прилику да виде ово дело уживо.
Тема Парсифала инспирисала је Јовановића у више наврата, што потврђује постојање неколико сачуваних слика на ову тему.
Ове слике одражавају уметникову фасцинацију средњовековним легендама и митовима, као и његову способност да их пренесе на платно кроз богате детаље и емотивну дубину.
Дело "Парсифалов сан" се данас чува у Музеју града Београда, где посетиоци могу да га виде и уживају у уметниковом мајсторству.
Храбар и иновативан потез организатора
Тема Парсифала инспирисала је Пају Јовановића у више наврата и на различите начине, о чему сведочи низ сачуваних слика и цртежа. Тема је преузета из другог чина истоимене опере Рихарда Вагнера, где је Парсифал приказан у зачараном врту злог мага Клингсора.
Овај део приче бави се сукобом између порока и врлина. Главни протагониста сцене је Парсифал, чији одлучан став указује на снагу и решеност које су у супротности са заводљивим, сензуалним телима жена које га окружују.
Композиција слике наглашава Вагнеров драматични образац заснован на идеји самоконтроле.
Одлука организатора "Песме за Евровизију" да споји врхунску уметност и модерну музичку сцену показује колико је ово такмичење еволуирало у прави културни спектакл. Постављањем дрег састава Харем гирлс испред ремек-дела Паје Јовановића, симболично се повезују прошлост и будућност, традиција и авангарда, класична уметност и савремени перформанс.
Овај храбар и иновативан корак не само да доноси нову димензију домаћем такмичењу, већ и шаље јасну поруку – уметност не познаје границе, а 'Песма за Евровизију' наставља да помера те границе смелим и промишљеним потезима.
