Никада није требало да освоје Оскара: Ово је листа од чак 17 чувених филмова који су награђени, А ДА НИСУ добри - многи наслови ЋЕ ВАС шокирати јер их обожавате

Чувени Оскар некада је словио за најпрестижнију награду у свету филма, међутим, годинама уназад већина сматра да се Оскари све више додељују филмовима који то заправо нису заслужили.

Како сматра светска јавност, а преноси "Индепендент", Оскари су далеко од онога што се тврди да јесу - слављење прошлогодишње кинематографске понуде. Ипак, то не спречава људе да следећег јутра након свечане доделе сумануто претражују интернет у нади да ће их можда, само можда, попис победника импресионирати, а не разочарати, или пак, како би на неком од бројних сајтова који се илегално баве приказивањем филмова погледали баш добитника Оскара. 

Пронашли смо листу од чак 17 филмова који заправо по много чему никада није требало да освоје ову награду.

Генијални ум (2001.)

"Генијални ум" ("А Беаутифул Минд") са цењеним Раселом Кроуом у главној улози, један је од најупечатљивијих филмова који је освојио Оскара. 

Иако је победа овог филмског остварења била искорак за "DreamWorks" (чувену продуцентску и дистрибутерску кућу у филмској индустрији), јер је освајањем Оскара за најбољи филм, филмском студију Стивена Спилберга, Џефрија Катценберга и Дејвида Гефена донета трећа награда заредом, многи сматрају да победа заправо није била заслужена. 

Имајући у виду да је Рон Хауард освојио награду за најбољег редитеља испред Роберта Алтмана и Дејвида Линча за "Госфорд Парк" и "Mulholland Дриве".

"Генијални ум" освојио је Оскара 2002. године. 

Ватрене кочије (1980.)

Иако су "Ватрене кочије"  ("Chariots оф фире") управо тип филма који Академија обично награђује, чињеница да је овај филм победио била је велико изненађење. Наиме, сви су очекивали да ће "Редс" освојити главну награду. Филм Ворена Бетија такође је далеко више заслужио награду.

Цода (2021.)

Прва половина овог филма према мишљењу многих вероватно је најгорих 45 минута у било којем филму који је икада освојио Оскара... Пун је фрустрирајућих ликова који чине исте такве радње, што је, погађате, фрустрирајуће гледати. У другом делу се поправља, али прекасно. Цода има добре намере у теорији, али је у пракси могао бити много бољи. Сматра се да је "Цода" једноставно био срећни добитник признања Академије. 

Хладна планина (2003.)

"Цолд моунтаин" је имао среће јер је био номинован у посебно слабој години за најбољу споредну глумицу. Рене Зелвегер баш тада се опорављала од неуспеха који је доживела са "Чикагом" само годину дана раније, те је 2004. тријумфовала са Оскаром у својим рукама. Рене је у филму "Хладна планина" изабрана за најбољу споредну глумицу. 

Фатална несрећа (2004.)

Они који редовно прате доделу Оскара, навикли су на наочекиване победе у готово свим категоријама. Ипак, ниједна није била толики промашај као драма "Фарална несрећа" у режији Пола Хагиса. Филм је 2005. године победио Анг Лијеву "Планину Брокебацк" у категорији за најбољи филм.

Плес са вуковима (1990.)

Није проблем у томе што је "Плес с вуковима" лош филм, него у томе што је еп Кевина Костнера освојио укупно седам Оскара у истој години када је филм "Добри момци" такође био номинован. Освојио је само једну награду - за најбољег споредног глумца, а награђен је Џо Пеши. 

"Данкиња" (2015.)

Глума и целокупна изведба чувене Алисије Викандер нипошто није лоша, нити спорна, али, чини се да није била ништа посебно у односу на Руни Мару у филму Керола Тода Хајнса. Да Том Хупер није победио пет година пре за "Краљев говор", чини се мало вероватним да би драма покупила много номинација, можда чак и ниједну.

Гранд Хотел (1932.)

Постоји разлог зашто је "Гранд Хотел" једини филм који је освојио награду за најбољи филм, а да притом није номинован ни у једној другој категорији. Филм вреди погледати, али ништа више од тога.

Идући својим путем (1944.)

Једини мјузикл који се налази на листи је "Идући својим путем". И можда је ово остварење било највећи кинематографски хит године, али сигурно није био бољи од класика "Двострука обмана", којег је победио у трци за најбољи филм. Заправо, није ни близу највећем филму редитеља Леа Mekkarija, који је победио шест година пре за "Страшну истину", а две године касније је поново номинован за "Звона свете Марије".

Највећа представа на свету (1952.)

Иронично је да је филм с речју "највећи" у наслову ушао међу најгоре добитнике Оскара у историји. Ово је можда и најбољи пример како изгледа када Академија гласа за спектакл уместо квалитета.

Зелена књига (2018.)

За оне који не маре за доделе награда, "Зелена књига" је популарни филм који се може похвалити солидним изведбама Вига Мортенсена и Махершел Алија. За све остале, то је благо разочарање које се некако појавило ниоткуда да "Роми" испред носа преотме награду за најбољи филм.

Игра опонашања (2014.)

"Игра опонашања" освојила је награду за најбољи адаптирани сценарио, што намеће питање: шта је, дођавола, овај крајње просечан филм уопште радио међу номининованима?

Челична лејди (2011.)

Мерил Стрип је освојила довољно Оскара да свет постане свестан како је управо она очигледно једна од најбољих глумица у историји. Њена награда за главну улогу у филму "Челична лејди", рекли би многи, ипак је била један Оскар превише за чувену глумицу. Иако је Вајола Дејвис од тада иступала против филма за који је била номинована те године - "Тајни живот кућних помоћница" - то је била боља изведба.

Моја Африка (1985.)

Драма Сиднија Полака може се похвалити пристојним изведбама Мерил Стрип и Роберта Редфорда, али траје предуго. Срећом, музика Џона Барија и прелеп крајолик приказан у филму спашавају га од тога да буде потпуни губитак времена, али је далеко од тога да буде најбољи филм 1985. године. Од осталих номинованих, "Сведок" би био достојан победник.

Пијаниста (2002.)

Касније ће бити прихваћено да осрамоћеном филмском редитељу Роману Поланском не треба давати признања, али 2003. године то се још увек радило с Оскарима. За "Пијанисту" је освојио награду за најбољу режију, награду без које би француско-пољски редитељ дефинитивно могао проћи.

Место под сунцем (1951.)

"Место под сунцем" је добар мали филм, али фини мали филмови не би требало да освајају Оскаре - поготово када се иза њих нађу бољи конкуренти. У овом случају, редитељ Џорџ Стивенс победио је Џона Хјустона (Афричка краљица), Вилијама Вилера (Детективска прича) и Елиа Казана (Трамвај зван чежња).

Заљубљени Шекспир (1998.)

Морате признати да је "Заљубљени Шекспир" савршено одиграо оскаровску кампању, престигавши ратне фаворите "Спашавање редова Рајана" и "Танку црвену линију" и освојио највећу награду вечери. Међутим, то не значи да његов успех није био тек доказ лоше процене Академије.

Милионер из блата (2008.)

Често је добро признати да филм није ни близу тако добар како сте мислили. Нажалост, "Милионер из блата" је један од таквих. Док је победа недвосмислено измамила осмехе на многим лицима, његов успех је избледео последњих година.

Заслужени победник, "Витез таме", није чак ни номинован за најбољи филм. Овај пропуст довео је до тога да је Академија повећала број номининованих за најбољи филм.

Србија Данас/Индепендент