Српско благо ван завичаја: Да ли знате где се налази најстарија српска штампана књига?
Иницијатива за повратак није уродила плодом, а о труду једног човека сведочи само манастир надомак Ужица.
Прва штампана књига у Србији дело је монаха Теодосија, који је делао у манастиру Рујан, у село Врутци, код Ужица.
Штампана је ћириличним писмом, српско-словенском рецензијом на 300 листова, 1537. године, а на месту настанка не постоји ниједан примерак овог дела.
Волео је своје Ужице, а Ужичани му учинили неопростиво: У центру града избрисано последње сећање на знаменитог Србина
Зашто су убијени Михаило и Бранко? Мистерија смрти два сликара - један страдао због браде, други због шамара?
Фабрика носила име по страдалој радници: Да ли ће последњи трагови славне ужичке прошлости бити уништени?
Управо, монах Теодосије, тј. његова статуа заштитни знак је града Ужица, који је недавно добио титулу Престонице културе Србије.
Ово није писао Дух Свети, ни анђео већ човек
По вољи Оца и заповести Сина и наклоности Светога Духа, и помоћи Бога кога славимо у Тројици, и Пречисте Владичице Мајке Његове и наше, Богородице, написана (штампана) је ова божанска књига године 7045 (византијске) у манастиру који се зове Рујански, под поткриљем планине која се зове Поникве, на реци која се зове Беаска (Биоска, данашња Ђетиња) на селу које се зове Врутци, при храму Светога и славнога Великомученика и Победоносца Христова Георгија. Трудио сам се о овоме ја грешни, убоги умом, а богати грехом, и Христу слуга, монах Теодосије. Но о овоме молим се браћо вама, или ви који будете читали, или преписивали, исправљајте, а не куните, заради Бога и своје душе, јер ово није писао Дух Свети, ни анђео већ човек малоуман и слабомоћан, и шта више сам. Слава свршитељу Богу, Амин.
Теодосије није оставио податке о себи у делу које данас знамо као "Рујанско четворојеванђеље", тако да се не зна ни где је научио вештину штампања, нити ко му је помагао, ни колико је дуго рађено на припреми књиге за штампу.
Међутим, јасан је основни циљ овог црквеног лица да оно што је створио остане будућим поколењима и сведочи о подвигу, каквих је ретко било у оном времену и у ширим оквирима турског царства и европских држава.
Најзаслужнији за откриће овог драгоценог дела је Павел Шафарик, оснивач славистике као научне дисциплине и један од првих слависта.
Учинио је то 1842. године у Прагу, и то на чешком језику, а не на немачком, на коме је иначе највише писао. О "Четворојеванђељу" из Рујана писао је Вук Стефановић Караџић. Он је 1857. у петом броју "Српских новина" записао:
- За мене је и за све Србе у данашњој Кнежевини Србији најзнатније оно "Јеванђеље" што је штампано у Рујну у нахији ужичкој.
И тада и касније, о "Рујанском четворојеванђељу", техници његове израде и посебно о значају књиге за српску и европску културу, писали су бројни аутори.
Где се налази "Рујанско четворојеванђеље"?
Сачувано је пет примерака Рујанског четворојеванђеља. Први комплетан примерак налази се у Прагу, у колекцији старих књига Павела Јозефа Шафарика. Други примерак је у Санкт Петербургу, у библиотеци М. Е. Салтикова-Шчедрина, који је 1859. године библиотеци продао Вук Стефановић Караџић заједно са још једанаест рукописних и штампаних књига. Трећи непотпун примерак од 92 листа чува се у Архиву САНУ. Један лист књиге нашао се у селу Залужница у Лици и то је лист, сматра се, из четвртог примерка дела, а уврштен је у збирку књига професора Радослава Грујића.
Због 300 рубаља Србија остала без непроцењивог блага
Вуку је и 1858. требало новца, куповао је имање у Тршићу, па је продавао старе штампане и рукописне србуље. Књиге за земљу! Упознао је људе, антикваре, берзу. Четворојеванђеље из Рујна са другим српским рукописима и штампаним књигама понудио је Берлинској дворској библиотеци на откуп. За Рујанско четворојеванђеље имао је највишу цену – 300 талира, док је за остале тражио неупоредиво мање. Од Руса је тражио 300 рубаља у сребру.Нестрпљив, пошто није стизао одговор на понуде берлинској и петроградској библиотеци, он је покушао код других купаца. Из једног писма, сачуваног у Архиву САНУ, упућеног Димитрију Максимовичу, угледном културном раднику родом из Like, а настањеном у Одеси, Вук је понудио Рујанско четворојеванђеље уз 11 штампаних србуља. Овај угледни Србин није преговарао о откупу, јер је у међувремену Јавна библиотека у Петрограду откупила Рујанско четворојеванђеље, по цени коју је Вук и тражио. Оно се и данас чува у истој библиотеци, записао је Слободан Радовић у "Историјској баштини 26" у издању Историјског архива Ужице.
Познато је да је један примерак књиге чуван у Народној библиотеци у Београду, али је изгорео у пожари приликом бомбардовања Београда 1941. године.
После 450 година, 1987. године, поводом обележавања јубилеја од штампања прве књиге у Србији, објављено је фототипско издање "Рујанског четворојеванђеља".
Иницијатива за повратак "Четворојеванђеља"
Откривши штампарију, Турци су средином 16. века разорили манастир чије се братство придружило чувеним преписивачима у Рачи. Ипак, 2004. почела је обнова рујанског храма на брду изнад места где се налазила средњовековна богомоља, чију стару локацију је потопило језеро Врутци. С обновом светиње заживела је идеја да се "Четворојеванђеље" врати у завичај.
- На предлог тадашњег епископа жичког Хризостома, а преко Министарства културе, 2005. смо покренули иницијативу да вратимо примерак из Прага. Све је кренуло у обећавајућем смеру, али је онда смењена власт, у министарство су дошли нови људи, повучен је амбасадор из Прага. Од тада немамо информација о повратку овог националног блага - својевремено је испричао монах Теодосије, игуман манастира Рујан и духовни имењак монаха који је штампао "Четворојеванђеље", за домаће медије.
Светиња у којој је књига настала пре пет векова, нема ниједан њен примерак. Досадашњи покушаји да се један од два потпуно сачувана оригинала, које је 1537. штампао монах Теодосије, до сада нису уродили плодом, иако су покренути пре 19 година.
Оно што сведочи да је постојало, и да је било свето место ово, није ни стуб ни камен, него Слово
Стихови уклесани на плочу на вратима манастира Рујан, академика Љубомира Симовића
Национална престоница културе, град Ужице ће са Народном библиотеком Ужице припремити фототипско издање "Рујанског четворојеванђеља" прве штампане књиге у Србији 1537. године. Захваљујући амбасади Чешке републике у Србији, граду Ужицу биће достављене копије свих 300 страна јединог целовитог примерка "Рујанског четворојеванђеља".
У оквиру програма Ужице-Национална престоница културе биће урађена скулптура са страницама из овог дела у непосредној близини цркве Светог Ђорђа у Ужицу, истакнуто је у фебруару ове године у ужичким медијима.
Србија Данас/В.Јанковић