УМРЛА ЈЕ заборављена од свих: Српска глумица крила своје занимање и представљала се као службеница, а изненадићете се који је разлог за то
Њене колеге је памте по скромности и имају само речи хвале за њу.
На данашњи дан 12. априла 2001. године преминула је легендарна глумица, Љиљана Крстић. Она је оставила велики траг у свету глуме.
Глумица је 1995. године добила награду "Добричин прстен". Осим што је била првакиња београдске позоришне сцене, претежно играјући у “Атељеу 212”, гледали смо је и као Јоку у “Ђекни”, свекрву у “Петријином венцу”, старицу у “Спаситељу” са Денисом Квејдом и другима.
Међутим, упркос овим улогама и наградама, многи о њеном животу ништа нису знали и многи су је заборавили. Она је крила своје занимање јер је сматрала да када сиђе са сцене више није глумица. Иако је доста радила са легендарним Љубом Тадићем, чак и он је својевремено изјавио да не може да је дефинише, а била је толико скромна да се чак није ни представљала као глумица.
- Ја сам глумица тамо, на сцени, изложена сам очима публике. Тамо се одвија мој живот, који може бити предмет интересовања јавности. Одувек сам мислила да је то довољно. Да ту људи могу да сазнају о мени све што их занима, да сами створе некакав суд. Изван сцене нисам глумица. Изван сцене, мислила сам, свако интересовање за мене је непотребно. Много сам путовала и никад, било у земљи или иностранству, док бих попуњавала неки упитник у хотелским рецепцијама није се десило да у рубрици “занимање” напишем да сам глумица. Уместо тога, редовно назначим: “службеница”. Али, не што се стидим свог позива, не што мислим да је недостојно бити у једној таквој професији, него, чини ми се, глумица је непотребно исувише изложена – рекла је Љиљана за "Yugopapir".
- Љиљана Крстић је једина наша глумица, а једна од малобројних у свету, која у раскошном букету животних улога, има не само пет већ и петнаестак опојних цветова. Једном речју, Љиљана Крстић је глумица већа од своје славе. Разлог: урођена скромност, претерана и антиглумачка, као што приличи несуђеној правници из породице интелектуалаца – отац др Марко, филозоф и педагог, мајка Десанка учитељица. Ова књига на најлепши начин уздиже сјајну уметницу на заслужени пиједестал. “Правда је спора, али…” наставак и врапци знају - написао је Душан Михаиловић представљајући Монографију о Љиљани Крстић.
- Са Љиљом сам имала прилику да сарађујем у њеним већ зрелим годинама у филму "Ујед". Она је била различита од свега онога како људи замишљају глумице. Није била ни сујетна, а ни пуна себе. За Љиљу могу да кажем да је била велика и фантастична глумица, а опет скромна у својој величини - рекла је својевремено Горица Поповић за "Курир".