Речи Светог Саве које не сме да заборави ниједан Србин: "Имајте љубав међу собом"
У сусрет Савиндану, који Српска православна црква обележава 27. јануара, у први план поново излазе поруке Светог Саве. Не као празнична симболика, већ као јасна и трајна упутства о вери, заједништву и личној одговорности.
Свети Сава (Растко Немањић), први српски архиепископ и утемељивач аутокефалне Српске цркве (1219), оставио је за собом дела која су вековима обликовала духовни, културни и државотворни идентитет српског народа.
Његове речи, записане у беседама, житијама и писмима, и данас звуче запањујуће савремено.
У наставку издвајамо кључне поруке из три Савина текста: "Житије светог Симеона Немање", "Жичка беседа о правој вери" и "Писмо Спиридону".
Права вера – темељ који се не мења
У "Жичкој беседи" о правој вери, Свети Сава јасно поручује да је први и неопходни услов сваког живота и заједнице – чврста вера:
"Ово прво молим вас, браћо и чеда, нашу сву наду на Бога положивши, прво праве вере Његове да се држимо."
Међутим, вера сама по себи није довољна ако није потврђена делима. Сава зато изговара једну од својих најважнијих порука:
"Нити користи исправност живота без праве вере у Бога, нити нас право исповедање без добрих дела може представити Господу."
Порука је јасна: вера и дела морају ићи заједно, јер без тог јединства нема истинског хришћанског живота.
Слога – завет јачи од власти и амбиције
У "Житију светог Симеона Немање", Свети Сава бележи очеву последњу и најважнију заповест синовима и властели.
Она није политичка, нити војна, већ дубоко морална:
"Да љубите брат брата, не имајући међу собом никакве злобе."
На самрти, Симеон Немања оставља јасну опомену да без братске љубави нема ни државе, ни мира, ни благослова:
"Имајте љубав међу собом!"
Ова порука, записана пре више од осам векова, и данас звучи као најтачнији одговор на сваку поделу.
Одговорност пред Богом и људима
Свети Сава у "Жичкој беседи" посебно упозорава на опасност формалне вере, без унутрашње промене човека:
"Вера без дела мртва је."
Зато он инсистира на молитви, исповести, покајању, посту, чистоти, истини и одговорности према другима, јер, како наглашава, вера није обичај, већ начин живота.
Скромност и служење – снага у одрицању
У опису живота светог Симеона, Сава не велича само његову владарску моћ, већ нарочито његов чин одрицања од престола и одлазак у монаштво.
Тиме поручује да је највећа снага у служењу, а не у власти, и да је земаљска слава пролазна, док су образ и одговорност пред Богом вечни.
Не продај душу – Савина најдиректнија опомена "У Писму Спиридону", насталом током ходочашћа у Јерусалим, Свети Сава оставља једну од својих најкраћих, али најјачих порука:
"Ако човек и цео свет добије, а душу своју изгуби, каква је корист?"
У истом писму Сава показује и своју људску страну. Пише о болести, умору, неизвесности, али и о вери да је молитва јача од страха и да се човек никада не сме одрећи духовних завета.
Зашто ове речи и данас обавезују
Ако се Савина порука сведе на једну суштину, она гласи: вера као темељ, добра дела као доказ, слога као услов опстанка и образ као граница која се не сме прећи.
У складу са поетиком средњовековне књижевности, Свети Сава своја дела гради на принципу интертекстуалности и цитатности, ослањајући се на Јеванђеље, патристичку и литургијску традицију, при чему аутор не наступа као оригинални творац нових идеја, већ као тумач и преносилац ауторитативног хришћанског наслеђа.
