Изненада преминуо познати музичар - био је легенда Београда
Његова енергија, дух и уметничка аутентичност остаће трајно уписани у колективно сећање свих оних који су веровали у снагу алтернативне сцене.
Дарко Џамбасов, уметник снажног израза и један од најоригиналнијих представника београдске ундергроунд сцене, преминуо је, оставивши за собом неизбрисив траг у музичком и уметничком животу престонице.
Вест о његовој смрти дубоко је потресла како пријатеље, тако и бројне колеге и поштоваоце његовог рада, остављајући празнину у једном посебном, алтернативном делу културног простора.
Џамбасов је био истакнута фигура на више фронтова, најпре као фризер чије је име постало синоним за аутентичност, затим као фронтмен култног бенда "Робна Кућа", оснивач и вођа састава "Џамбасови", као и део музичко-сценског пројекта "ЕверНеверГреен Ђз", у оквиру којег је на ироничан и субверзиван начин спајао кабаретску естетику са електронском музиком, стварајући особени уметнички израз који је надилазио жанровске границе.
Иако узрок смрти још увек није познат, као ни датум сахране, бројни пријатељи, сарадници и уметници опростили су се од њега путем друштвених мрежа, остављајући емотивне поруке на његовом званичном Фејсбук профилу. Међу њима је и познати уметник Урош Ђурић, који се од Дарка опростио кратком, али дирљивом поруком:"Лепи мој друже"
Његова уметничка радозналост и интересовања далеко су превазилазили музичке оквире. Године 2010. објавио је албум „Музика за гледање“, амбијенталну збирку од 22 нумере инспирисане филмовима култних редитеља, радио драмама, позоришним представама и митским јунацима седме уметности. Овај пројекат сведочио је о његовој дубокој повезаности са аудио-визуелном уметношћу, као и о жељи да кроз музику исприча приче које се не могу изговорити речима.
Као спиритус мовенс иза бендова Робна кућа и Џамбасови, али и као Ђ, Џамбасов је обликовао алтернативну музичку сцену Београда. У последњим годинама живота био је и програмски уредник легендарног клуба Академија, простора који је за многе био симбол слободног изражавања и креативне енергије.
Широј публици остао је упамћен и по нумери „Суперстар“, коју је написао за филм „Муње“ Радивоја Андрића,песми која је постала део градске музичке митологије.
