Ево како је тврђава Голубачки град добила име - Постоје бројне легенде, а једна се и данас препричава

На месту где Дунав прелази у теснац Карпатских планина и где је пред сваку кишу раван попут огледала, налази се тврђава Голубачки град, по многима једно од најлепших средњовековних утврђења у Србији.

У историјским изворима Голубачка тврђава први пут се помиње 1335. године, али се ни дан-данас не зна ко ју је заправо подигао. Намена је позната - здање је плански грађено због војно-стратешког значаја места.

Током тридесетих година прошлог века кроз Тврђаву је пробијен магистрални пут и том приликом су оштећене обе капије утврђења. Тек пре пет деценија утврђење је доспело у фокус интересовања наших истраживача, а изведени су и конзерваторско рестаураторски радови под надзором Републичког завода за заштиту споменика културе.

Захваљујући пројекту "Ревитализација Голубачке тврђаве" и средствима из ИПА фондова 2011. и 2016. године ово здање је реконструисано и данас има статус културног добра од изузетног значаја.

О имену Голубачке тврђаве вековима су испредане бројне легенде. Једна од оних која је наставила да живи и у 21. веку односи се на османског заповедника града који се заљубио у лепу мештанку по имену Голубана.

Поносита и отресита Голубана упорно је одбијала да постане део харема. Огорчен што не може да је придобије, заповедник града ју је, по легенди, ставио у чамац и одвезао до оближње стене како би јој "сломио вољу".

Узалуд!

Лепа Голубана ни тада није хтела да се преда османлијском освајачу.

У бесу, он ју је оковао за стену, све време вичући: "Баба-кај, баба-кај" (на турском - "покај се"). Иако свесна да ће скончати на стени, окована у ланце, Голубана није попуштала.

Отуд стена која и данас вири из Дунава носи име Баба-кај, а тврђава је постала Голубац, у знак сећања на српску девојку Голубану која ни по цену властитог живота није хтела да се преда турском освајачу.