Најстарија српска песма служила за забаву на италијанском двору, а иза себе крије горки вапај за спас
Смедерево је ризница развитка увода у српску књижевност и поезију.
Најстарија српска песма, настала је управо захваљујући народу, који у време њеног настанка није био образован.
Прва српска песма је тзв. бугарштица Орао се вијаше, о деспоту Ђурђу Бранковићу и Сибињанин - Јанку, из XV века. Од свих епских песама које су усмено настале, она је међу Србима и Хрватима најраније записана, док су остале српске епске песме записане тек шест деценија касније, пише Опанак.
Песма описује историсјки догађај, односно тамновање угарског владара Сибињанин - Јанка (Јанка Хуњадија, капетана Београда средином 15. века и оца Матије Корвина) у Смедереву.
Након његовог страдања на Косову 1448. године, Хуњадијева војска била је малобрнојна и није била опремљена на завидном нивоу. Таквој војсци, Деспот Ђурађ није желео да се придружи, будући да је наслућивао крајњи исход.
Радња песме говори о војводи Јанку, који из тамнице дозива орла који се вије над Смедеревом и заклиње га да пође смедеревској господи. Нека се за њега моле славноме деспоту Ђурђу, да га пусти из тамнице, па ако му у томе Бог помогне и славни деспот ослободи, обећава да ће орла нахранити црвеном турском крвљу и белим витешким телом.
Песма је настала у Смедереву, а записао ју је италијански песник Рођери де Пачиенца. Према његовим записима, песма је изведена од "некаквих Словена", на двору једног барона, а у циљу забаве напуљској краљици Изабели дел Балцо.
Дакле, Словени су забављајући краљицу извели свој плес, пили и громким гласом певали песму. Он је чак поменуо и имена оних који су били учесници забаве, односно плеса: Ратко, Милица, Вучета, Стана, Вукашин, Рашко, Ружа, Вук...
Словени који су се тада нашли у градићу Ђоја дел Коле, били су део колоније која је у њему постојала